ЈЕДИНА светиња СПЦ коју на Косову и Метохији чува Кфор су Високи Дечани!
Тако је од 2013. године, када је на основу трилатералног споразума (Кфора, Еулекса и КПС) 40 православних цркви и манастира предато у надлежост косовској полицији.
Чак и Пећку патријаршију, у којој се налазе мошти 14 српских патријарха и која се као и Високи Дечани налази на листи Унеска, последњих осам година обезбеђују припадници косовске полиције. Осим у њих, монахиње се уздају и у заштитни зид изнад светиње.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
– Како да нас чувају они који су нас до јуче нападали – пита се мати Анастасија, игуманија манастира Девич, чије обезбеђивање је преузела косовска полиција пре тачно седам година, априла 2014. године.
Девич се налази у потпуном албанском окружењу, у општини Србица, у којој Срба више нема.
– Иако су припадници полиције стационирани у пункту на улазу у манастирско двориште, у објекту који је припадао Кфору, ми на њих буквално не обраћамо пажњу – говориле су монахиње ове светиње, иначе готово уништене у мартовском погрому 2004. године.
Иако је под заштитом међународне војне мисије Кфора, под италијанском командом, манастир Високи Дечани је последње 22 године безброј пута био мета напада како локалних Албанаца, тако и исламских фундаменталиста који су чак са оружјем заустављени испред светиње. Да није војника Кфора, ова светиња би заиста била угрожена, кажу нам повратници у метохијским срединама, али и додају да Високе Дечане најбоље чувају сам Бог и краљ Стефан Дечански. За сваки случај, осим пункта који се налази на прилазном паркингу, последњих година направљена је још једна капија испред улаза у светињу где дежура неко од повратника како би најавио посетиоце.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Први објекат културне баштине на Космету који је предат у надлежност КПС пре 11 година и то дан уочи мартовског погрома, јесте споменик јунацима Косовског боја на Газиместану. На прилазу споменику од тада дежурају припадници косовске полицијске службе, међу којима има и Срба са централног Космета. Упркос заштити, споменик је последњих десетак година више пута био на мети екстремиста који су покушавали да га минирају и униште.
– Нажалост, не само период од ратних дејстава 1999. године наовамо, већ и историја Косова и Метохије последња два века су показали да албанско становништво не гледа благонаклоно на српске светиње – истиче, за „Новости“, Александар Гуџић, историчар из Грачанице.
Он подсећа да је од 1999. до сада упркос присуству Кфора и косовске полиције уништено 150 цркава и манастира, а многе од њих, попут цркве Самодреже и Христа Спаса, годинама уназад служе као депоније и јавни тоалети. Зато се слободно може рећи да је српска културна баштина на КиМ једна од најугроженијих у Европи.
АЛПИНИСТИ И ГОЛА ПЕВАЧИЦА У САМОДРЕЖИ, ГДЕ СЕ ПРИЧЕСТИЛА СРПСКА ВОЈСКА
ЦРКВА у Самодрежи где се српска војска причестила пред бој на Косову била је годинама мета иживљавања албанске деце из основне школе која се налази у истом дворишту. Храм Христа Спаса у центру Приштине био је више пута мета екстремних Албанаца, попут наводних алпиниста који су се пели по њеним зидовима, или албанске певачице која је у њој полунага снимила спот. Међутим, представници епархије рашко-призренске очистили су и закључали Храм Христа Спаса, док је после објаве игумана Високих Дечана Саве Јањића унутрашњост цркве у Самодрежи очишћена.