Да ли сте чули причу о баба Даници која је у Републици Српској Крајини живела у једном забаченом српском селу званом Дивосело код Госпића у Лици?Даница Обрадовић је била стара бака, Српкиња из Лике, која се још у младости, да би преживела, борила против хрватских нациста и фашиста у Другом светском рату, а у старости је нажалост доживела да је хрватски неонацисти закољу на кућном прагу током злочиначког „Медачког Џепа“ 09.09.1993. године.Но није им остала дужна, све до последњег метка била је са својим митраљезом „бровинг“ страх и трепет за хрватске агресоре и стране плаћенике који су јуришали на њено село.Све док је могла, бака Даница је упркос својих 70 и нешто година храбро бранила, на првој линији фронта, српску нејач и цивиле од страшног непријатеља. И када је започела страшна офанзива на њено село, Дивосело, није се повукла, већ се до последњег метка борила против Хрвата омогућивши тако да се на десетине српских цивила спаси из страшног окружења. Тек када више није имала чиме да пуца, „храбри“ хрватски јуришници су је заклали, убеђени да су је убили за сва времена.Но, њена храброст никада неће бити избрисана из колективног сећања српског народа у Крајини и шире.Дивосело је сравњено са земљом, а сви браниоци су побијени. После дуготрајне артиљеријске припреме, која је трајала пуних шеснаест сати, хрватска војска, предвођена међународним псима рата и плаћеницима, упала је у Дивосело и друга села јужно од Госпића и побила све што се кретало. Војници Уједињених нација нису могли да виде било шта живо- ни мачку, ни пса, нити овцу! Баба Даница је преклана за својим митраљезом“бровинг“из којег је испалила и последњи метак. Могу да замислим како из шипражја на ситну, дебељускасту старицу доброћудног изгледа скачу „легионари“ у црном с камом у рукама.Нa нашим пијaцaмa видимо њене вршњaкиње кaко се жaле нa цене купујући пaприке зa зимницу. Исти ход нa ногaмa које муче вене, исте стaрaчке пегице нa рукaмa, исте нaочaре тaнких метaлних оквирa…Бaбa Дaницa није имaлa привилегију дa припремa зимницу – зa својим митрaљезом, a повремено и сa минобaцaчем, онa је брaнилa злaтaсто јесење обиље пијaцa и својих исписницa које смaтрaју дa је дошaо смaк светa због скупих пaприкa…”Ову храбру старицу, Момо Капор је овековечио у у књизи “Смрт не боли“ као пример јунаштва за будућа српска покољења.
