Краљ Милутин је остао упамћен као немањићки владар са највећим бројем задужбина. Милутинове цркве и манастири су данас широм Србије, али краљ Милутин је остао једну задужбину мало даље, у Св. Земљи и то у самом Јерусалиму. Манастир је подигнут 1312/13. у част велике српске побједе код Галипоља 1312. Уз манастир је саграђена и болница. Манастир су украшавали и каснији Немањићи, као што су били Дечански и Душан, а за вријеме Уроша Нејаког манастир је примао 100 перпера од Стона. У манастир су се уселили и руски монаси, а по изворима из 19. вијека манастир је могао да прими 200 људи. Тада се у манастиру налазила и велика библиотека са доста књига на грчком, латинском и српском. Манастир је пролазио кроз доста невоља кроз историју, у 15. вијеку га је погодила болест, а у 17. вијеку су Срби били приморани да предају манастир грчком јерусалимском патријарху Теофану III. Тада је у манастиру било око 100 српских монаха. Манастир су даривали многи српски владари и црквени великодостојници, па је тако патријарх Арсеније Чарнојевић даровао јеванђеље на старословенском. Манастиру су помагали и руски племићи.
