Сви смо чули за чувени филм из 1983. године „Како сам систематски уништен од идиота“. Позната нам је и његова радња, поруке и популарност чак и дан данас.
Међутим, требало би, макар данас, направити филм из једне другачије перспективе, са преформулисаним насловом и поруком; „Како су направили од мене идиота“ . Аутор филма, сценарија, режије и свега осталог би могао да буде – било који, „просечни“ српски националиста. То би био својеврсни „покајнички“ и саморефлексивни филм, уперен у огледало и сагледавање дубине сопственог пада.
Ту би српски националисти могли да покажу свима, али првенствено самима себи, како су пре свега дозволили другима да их (зло)употребљавају а и како су се временом претворили у негативне пројекције њих, из перспективе њихових непријатеља.
На пример, као што је деценијама стварани стереотип о четницима, резултовао тиме да данашњи самопрокламовани четници изгледају као они из Булајићевих филмова, где су наравно представљени изузетно негативно, те да се и тако исто понашају, тако исто и током деведсетих и после двехиљадите стварани „мит“ о „просечном српском националисти“ увелико „хвата корен“ , нарочито међу млађима, рођеним после 2000.г.
Та спирала негативне (само)идентификације иде толико дуго да је тај негативни тренд присутан и дан данас. Булајића је заменио Драгојевић, „Битку на Неретви“ – „Шишање“, а неуредне четнике – „српски“ неонацисти и клерофашисти.
Као што „Булајићеви“ четници иду около и кољу људе, једу гибаницу и печење, опијају се ракијом, неуредни су, масни, смрде и више подсећају на орке из „Господара Прстенова“ него на људе – тако су исто и разни отуђени „четници“ лутали деведесетих по ратиштима бишве СФРЈ правећи разне глупости и несмотрености. Тако исто и данас организују „саборе“ који су заправо само такмичење у испијању пива и једењу печења, а по изгледу су ближи комбинацији сеоског вашара, циркуса и луна парка, него четничком сабрању.
Као што „Драгојевићеви“ српски „неонацисти“ пребијају хомосексуалце, Роме, све неистомишљенике, ћелави су, агресивни и сл. , тако исто данас разни појединци и организације прихватају овај „стил“ облачења и деловања, не схватајући сву парадоксалност и контра-продуктивност.
Дакле, долазимо до једне апсурдне и парадоксалне ситуације. Српски родољуби и патриоте, притиснути негативном кампањом „друге стране“ , временом почну да изгледају и да се понашају онако како их та друга страна (у најгорем издању наравно) и представља. Не схватајући да им тако само олакшавају посао.
Титов режим је уложио много труда, рада и напора да представи све српске родољубе као масне и агресивне „четнике“ . И он је уродио плодом, итекако, али не само због тога, већ и због „попуштања“ друге стране да поклекне пред противничком пропагандом и почне да се поистовећује са њом, не схватајући да јој тако заправо само иде „уз длаку“ .
Деведесете су донеле нову „визију“ српског патриоте, виђеног из визуре друге стране (Друге Србије) која се одржала до дана данашњег. То је кратко ошишани насилник, навијач, који иде по ратиштима деведесетих (раме уз раме са раније поменутим „Булајићевим“ четницима) , да пљачка, убија и отима туђе, а тај тренд је остао жив и до дан данас. Поново наглашавам, делимично захваљујући самим креаторима такве слике,а делимично захваљујући онима који су „таргетирани“ њоме и усвајају је.
Друга Србија уложи године труда, милионе евра, снима филмове попут „Шишања“ и „Параде“ да би СВЕ патриоте и националисте у Србији представила као агресивне насилнике и нацисте/фашисте са полицијским досијеима дебљине сабраних дела Достојевског. Онда дођу , из „патриотских редова“ , опскурни појединци из неких маргиналних организација и понашају се тако добровољно, својевољно и још се поносе тиме, не схватајући какву „медвеђу услугу“ чине свима другима на „патриотској сцени“ .
И после те појединце и те организације медији Друге Србије користе да представе преко њих СВЕ остале патриоте и националисте у Србији. Taко ти појединци и те организације постају корисни идиоти Друге Србије.
Потпуно други аспект, али врло сличан првом, је искоришћавање патриота за своје сврхе. Као што су они били „пешадија“ која је у великој мери допринела рушењу Милошевића 5.октобра (и тако су насамарени и злоупотребљени од Друге Србије, која им је то „наплатила“ потоњом тортуром и сатанизовањима) , тако се исто покушава урадити и данас. Друга Србија, било из опозиције или из „жуте“ дубоке државе, свесна да нема велику подршку и утемељење у народу (несразмерно већу има у институцијама, које у доброј мери и даље држе) , опет игра на патриотска осећања већине становништва, тражећи тако нове регруте за свој „шести октобар“ против тренутне власти. Користећи делимично оправдано незадовољство народа као „погонско гориво“ , они желе да патриоте на улицама опет руше, власт али много битније од тога, државу, како би се опет „зацарили“ они који су и „зајахали“ 5.октобра.
Искрено се надам да патриоте неће насести на ово, као што су многи насели на негативну слику о себи из пројекција друге стране, па да тако поново постану „корисни идиоти“ и „пешадија“ нове атлантистичке, обојене револуције. Оба проблема, и изгледа и деловања српских националиста, родољуба и патриота, могу се решити њиховим здраворазумским сагледавањем ситуације у држави и друштву и њиховом доприносу у одбрани Србије од спољашњих и унутрашњих претњи и непријатеља.
Никола Јовић
НАЦИОНАЛИСТ
