Зашто Французи треба да воле Србију и српски народ – одговор даје књига “ A la Serbie “ (‘Србији’), која је недавно објављена у Француској, а у чијем је стварању учествовао хуманитарац и велики пријатељ Србије Арно Гујон.
Књига садржи разговоре бившег француског падобранца Лука Лурета, наклоњеног Србији, са угледним француским историчарима, новинарима и генералима који су говорили о томе како су и зашто заволели Србију и зашто Французи, према њиховом мишљењу, данас треба да поштују и воле српски народ.
Гујон очекује да ће његови сународници радо читати књигу у којој је испричао како су га, још у детињству, за Србију везале приче његовог оца и деде о француско-српском пријатељству, али говорио и о неправди према нашој земљи током бомбардовања 1999. године.
“Био сам дете, али сам већ тада осећао да нам је Србија пријатељска и блиска земља, иако нисам познавао ниједног Србина нити сам имао било какве везе са вашом земљом“, испричао је Гујон за Танјуг.
Сусрет са Косовом и Метохијом 2005, годину дана после мартовског погрома, када је први пут са братом дошао у јужну српску покрајину да помогне српском народу, описује као “окидач у савести“.
“Схватио сам да оно што ме повезује са Србима није само дуга породична традиција, већ и лични односи, пријатељи које сам стекао на КиМ, деца којој су наша помоћ и морална подршка били преко потребни“, каже Гујон.
Један од Луретових саговорника је и познати француски новинар Патрик Пуавр Д’арвор, који, истиче Гујон, није пристао на медијску пропаганду 1999. године и на то да за све криви Србију, а ослобађа од одговорности све друге актере балканске трагедије.
Свој доживљај Србије пренео је и заменик директора “Фигароа“, Жан Кристоф Бисон, по вокацији историчар, а који је испричао како је најпре кроз историју упознао Србију, а да је кроз честе посете заволе и њен народ и културу.
На Гујона је, каже, посебан утисак оставила прича француског пуковника Жака Огара, који је први пут дошао у Србију 1999. године са мишљу да, како је испричао, иде на КиМ да брани Албанце.
“Испоставило се да је бранио Србе, јер су они били жртве. Чак је успео, што објашњава у књизи, да спаси манастир Девич, који је био под опсадом терориста ОВК. За тај херојски чин добио је Орден Светог Саве првог степена од СПЦ“, навео је Гујон.
Како каже, велика му је част што је учествовао у писању ове књиге.
Истиче да је заједничка импресија Луретових саговорника да је српски народ мали по бројности, али да је храбар, да има душу и да је остао веран себи, својој историји, култури и прецима.
“То изазива велико поштовање. Сви знамо кроз шта су Срби прошли претходних деценија, али су успели да се одупру притисцима, разарању, остали су поносни. Србија је земља гостопримства, а Срби великодушни и дарежљиви упркос свему што су им други урадили“, с дивљењем прича Гујон.
