У овом тренутку постоји 48 дизајна потенцијалних вакцина против вируса корона које су развили најпризнатији институти и биолабораторије на свету, а компанија „Модерна“ из Бостона има најперспективнији производ. Они су своју вакцину теситирали на 45 људи у првој фази и није било негативних реакција. У току је друга фаза испитивања на 1.000 људи, која, према мојим сазнањима, иде одлично. Ако прође како се сви надају, упоредо са трећом фазом теста, на далеко већем узорку, кренуће се у масовну производњу цепива. Вакцинација ће почети уколико трећи круг испитивања прође без проблема.
Немања Деспот Марјановић, докторанд са Броад института (лабораторије Харварда и МИТ), за „Новости“, преноси последње, оптимистичке вести које стижу из САД, о успесима науке у борби против ковида 19. И сам председник САД Доналд Трамп, представљајући нови тим Беле куће, прошле недеље је рекао да је „вакцина у септембру, октобру, још могућа…“
Одакле толики оптимизам у Белој кући?
- Истраживања вакцине за ковид 19 компаније „Модерна“ дају разлога за оптимизам. Администрација у Вашингтону уплатила је више од 500 милиона долара за најмање четири биотехнолошке лабораторије које предњаче у трци за ефикасним цепивом („Модерна“, „Регинтон“, „Гилијард“, „Новатрис“). Буквално су се кладили „на четири коња“ који имају шансу да победе у трци.
Колико опасна може бити ова брзина?
- У питању је нови научни приступ. „Модерна“ је у своју вакцину убацила генерички део вируса који није активан и изазвала је имуни одговор људске РНК која је појачала стварање антитела на корону. У досадашњој пракси људима је у тело убациван ослабљен вирус, међутим, увек је постојао ризик да и тако ослабљен у телу мутира, односно да се вирусна честица отме контроли. Нови приступ је много безбеднији, мада би то требало да потврде коначни резултати.
Лично сте учествовали у давању одговора на корона-кризу?
- Поносно могу да кажем да сам био консултант (за питања утицаја вируса на ћелије плућа) на студији коју је радио мој Броад институт, овде на Харварду. Ми смо истраживали на који начин вирус напада и како „убија“ користећи узорак од око 900 пацијената широм света. Пронашли смо браве на ћелијама кроз које улази и то је, како је оцењено, наш значајан допринос.
Шта сте открили?
- Основи проблем код ове заразе је велика инфективност, не и смртност. Велики број људи су клицоноше, а уопште нису болесни. Вирус је потенцијално фаталан по старије људе и оне са хроничним обољењима чији су имуни системи ослабили. Када вирус уђе у организам и када имуни систем не реагује одмах, корона се умножава великом брзином, практично „отима ћелије“ и тада долази до прекомерне реакције нашег имуног система на напад. То, практично, убија човека. Убија нас наш имуни систем!
То звучи застрашујуће?
- Браве за улазак овог вируса у тело имају ћелије у дисајним органима, плућима, у нервном систему, срцу, чак и у ћелијама имуно система. Утврдили смо да је „гост“ у стању да изазове и делиријуме код болесника, мини епилептичне нападе, срчане ударе, колапс плућа… На основу истраживања у студији прављења мапе свих људских ћелија, на Броад институту дошли смо до великог напретка у разоткривању специфичности ћелија, што се сада користи у трагању за одговорима на проблем.
Спекулише се да је овако опак вирус вештачки направљен и пуштен међу људе?
- Чак и да су у праву „теоретичари завере“, ми ту не можемо ништа. Основно и спасоносно је радити на одржавању и поправљању имунитета. То звучи банално, али витамини Ц и Д из природних извора, довољно сна, чине да имуни систем реагује на први напад вируса и да га сузбије. Обавезна је лична хигијена, маске на лицу и дистанца. Судећи по вирулентности сви су изгледи да ће у контакт са вирусом доћи већина људи, а од нашег тела зависи како ће ко реговати. Вакцина служи да се брзо стекне имунитет док је тзв. стицање имунитета стада, процес који дуго траје.
А завере?
- На основу мишљења огромног броја колега, вирус није вештачки направљен, то није лако и било би видљиво. Ипак, нико не искључује могућност да је „побегао“ из лабораторије захваљујући људској немарности. Научници са корона вирусима раде од 2000. у великом броју лабораторија. Овај вирус је специфичан јер може да остане жив и три дана ван домаћина (човека) на површинама попут коже, метала, пластике…
Прича се о другом таласу епидемије.
- Овај вирус не иде никуда док га не победимо, или вакцином, или имунитетом стада. Шта ако се врати из Бразила где управо „дивља“? Посебно је опасно што може да нападне имуноћелије. Шта ако су оне оштећене приликом првог таласа? На овом открићу око имуноћелија радио је други Србин из Харвардовог истраживачког тима, колега Никола Ивица.
Колико смо далеко од тога да победимо ковид 19?
Мислим да смо прешли пола пута. Оптимиста сам, будући да знам колики напор се улаже у прављење вакцине нове генерације, а императив је да мора да буде безбедна.
Један сте од првих српских научника на пољу криспер технологије, секвенцирања гена…
- Криспер ће ускоро да реши проблем тестирања на корону.Моћи ћемо од куће да се тестирамо узимајући, рецимо, брис из уста. То је, свакако, будућност тестова.
Драган Вујичић
