О нападима наше авијације 1999. године у време НАТО агресије на аеродроме у Тузли и Тирани НАТО није изустио ни једну реч. Крије се то, јер како би таква сила признала да су јој неки српски пилоти очитали лекцију из тактике и вештине летења наневши јој при том и значајне губитке.
Агресија на Југославију је почела 24. марта 1999. године и планирано је да се за 7-10 дана Војска Југославије уништи до те мере да земља буде принуђена на потписивање безусловне капитулације, па да се НАТО снаге тријумфално ушетају у Београд.
Напад на Тузлу који је запрепастио НАТО
У склопу тог плана предвиђено је да се Тузлански аеродром углавном користи за слетања теже оштећених авиона који не могу да се домогну својих матичних база. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на тузлански аеродром 8. априла долеће 8 борбених авиона који су требали да учествују у нападу на специјалне циљеве у СРЈ.
Наши обавештајци су за то сазнали и у команди ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је наша ПВО оштетила, 8 ловаца бомбардера који су долетели пар дана раније и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације. На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 Орлова, 2 МИГ-а 21 и једног Галеба Г-4. Задатак је био да се у ниском лету дође до тузланског аеродрома и уништи што више НАТО авиона.
У недељу 18. априла у 13:30 наши авиони су изненада на стајанци напали НАТО авионе јер је у то време „због квара“ (саботажа наших оперативаца) био искључен радар на аеродрому Тузла.
По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од Орлова, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 Орла и испустили терет свако на већ одабране циљеве док су два Орла остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу.
Два МИГ-а и Галеб су ракетама и митраљезима довршавали посао. Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један наш Орао у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој Миг приземљи на 10 километара од писте аеродрома Поникве.
Потврђени биланс нашег бомбардовања Тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да се у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике.
Посебан бес НАТО-а изазвала је погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухопловства. Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација , али и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштетили виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије.
Као освету за Тузлу три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његову околину па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није могао да лоцира где ми то кријемо наше авионе. Био је то бес и освета Милосрдног анђела за тешке губитке на Тузланском аеродрому.
Муњевити напад на Тирану
Посебна дрскост и храброст наших пилота је напад на аеродром у Тирани. На том аеродрому је била стационирана ескадрила од 12 Апача, ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“ која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп заједно уз НАТО изврши пробој и војнички заузме Косово и Метохију.
„Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 шиптарских добровољаца из иностранства са америчким инструкторима. Они су са осталим терористичким групама ОВК које су се повукле у Албанију требали да изврше тај копнени напад, пошто ваздушна кампања није дала никакве резултате. Укупне снаге које су нападале на граници Космета чиниле су око 20.000 бораца заједно са страним претежно америчким инструкторима и специјалцима. Да би олакшали нашим борцима одбрану на границама Космета наши пилоти су у више наврата изводили борбена дејства на том простору.
Први од тих напада се догодио 13. априла када су 4 наша авиона напала припремни камп „Атлантске бригаде“ који се налазио близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је оборен један Апач а „Атлантској бригади“ су нанети озбиљни губици. Напад наше авијације на снаге које су нападале границе Косова и Метохије поновљен је 5. маја када су 3 Орла и 2 Галеба у кратким временским размацима у више наврата нападали већ поменуту „Атлантску бригаду“.
Напад на НАТО авијацију на аеродрому Ринас код Тиране догодио се 26. априла где се налазила НАТО база америчких апача. Операција је била посебно рискантна јер је према процени од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута) а бити неоткривен од стране НАТО радара, авијације и авакса.
Напад је планиран тако да по 2 Галеба Г-4С синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територији Албаније. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас.
Акција је изведена тако што су кроз ниске планинске кланце прво долетела 2 Г-4С са аеродрома Голубовци а 20 минута касније стигла су још 2 Галеба Г-4С са аеродрома Поникве. Резултати овог напада су били више него импресивни јер је уништено пет Апача, а сва 4 Галеба су успела да се неоштећена врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели).
Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. године у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци код Подгорице, посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се налазили авиони Г-4. Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Ипак, пилоти о акцији на аеродрому Ринас не желе уопште да причају. Остали аналитичари говоре да овога напада није ни било док људи који су учествовали у овим дејствима то потврђују.
До краја агресије НАТО није користио аеродром у Тузли, а ни Апаче за напад на наше трупе.
