Бројној породици шљива створених у чачанском Институту за воћарство придружиле су се две нове сорте, „петра“ и „дивна“, карактеристичне према позном времену сазревања.
Док је „петра“ слађа, „дивна“ је бујнија, каже домаћин Милорад Дринчић из горњомилановачког села Теочина, који се може похвалити да се међу првима у свету „упознао“ с најновијм чланицама породице шљива чачанског Института за воћарство.
– Пре седам година су засађене, одмах су дале род, био је осредњи, а прошле године их је “убио“ мраз. Ове сезоне су у пуном роду – каже Дринчић.
Из Института за воћарсто наглашавају да је најзначајнија карактеристика „дивне“ позније време сазревања плода.
– Сазрева половином септембра што је изузетно битно због пласмана на тржишту. Ове године је нешто раније стигла као што је то случај са свим сортама различитих врста воћака – каже научни сарадник чачанског Института за воћарство Ивана Глишић.
„Дивна“ цвета неколико дана после сорте „стенли“.
– Спроведен је оглед у коме смо испитивали степен самооплодности и први резултати су показали да је сорта самооплодна и као таква може се гајити у моносортним засадима. Подаци из огледа показују да је финално заметање плодова сорти дивна у слободном опрашивању у природним условима чак 70 одсто, што значи да је исто толико цветова заметнуто у плодове. То је позитивна карактеристика јер показује да сорта има одличну родност, али се са друге стране мора примењивати интезивнија резидба како би се постигла крупноћа плода и квалитет – додаје Глишић.
У оквиру програма оплемењивања чији је основни циљ стварање нових сорти које су отпорне или толерантне на вирус шарке шљиве, створене су ове две сорте, сестре по мајци које имају позно времене цветања.
– Заједнички родитељ, мајка „дивни“ и „петри“ је америчка сорта „стенли“ толерантна на вирус шарке шљиве. „Дивни“ је отац наша сорта, „чачанска рана“, док је „петрин“ отац шведска сорта „опал“. „Петра“ је створена комбинацијом укрштавања „стенлија“ и „опала“ и има позније време зрења од својих родитеља, око 20. септембра. Након „пожегаче“, није практично било сорти које су сазревале у овом временском периоду, што јој даје додатни значај јер практично на род стиже када на тржишту нема свежих плодова шљиве – каже научни сарадник Института за воћарство за Чачак Небојша Милошевић.
Ове сезоне, плодови „дивне“ и „петре“ завршили су у казанима за печење ракије, а из Института очекују да ће ове сорте за десет година заживети у шљивицама Србије.