Јавности је мало познато да је у јесен 2000. југословенска војска била спремна да се врати на КиМ, на шта, по Резолуцији 1244 СБ УН, има право. Донедавно сe Косметски одред није помињао, о њему није било пожељно да се постављају питања, а они који су нешто знали, само су одмахивали главом.
За команданта Kосметског одреда био је именован генерал-пуковник Момир Вукадиновић, коме је генерал-пуковник Небојша Павковић, тадашњи начелник Генералштаба ВЈ, у име председника СРЈ Слободана Милошевића предао заставу одреда. Војска Југославије је тако јавно представила одред који ће први да се врати на простор КиМ. Званично име те јединице било је Трећи одред специјалне намене и већином су га чинили професионални припадници.
Генерал у пензији Треће армије Владимир Лазаревић за Спутњик први пут прича о том одреду. Он објашњава да је Војска Југославије била спремна да се врати на КиМ, на свету српску земљу, на основу Резолуције 1244 СБ УН. Наглашава да је Косметски одред био формиран али да никада није употребљен сходно намени, под изговором да је то била приватна војска Слободана Милошевића.
„Извршена је смотра у непосредној близини Ниша, на Петловом бојишту код Пирота. Знам да је присуствовало више од 20 војних аташеа који су посматрали приказ одређених борбених способности. Одмах су телефонирали својим владама да у животу никада нису видели тако припремљену војску за извршење ратних задатака. Мир је почео 26. јуна, али смо знали да су могућа искушења. Дошло је до политичке, државне промене, до промене власти у Србији, и Косметски одред je једноставно распуштен. Заборављена је одлука Савета безбедности, a данас ретко ко говори о томе“, прича генерал Лазаревић за Спутњик.
Спољнополитички коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански тврди да је Косметски одред био састављен од најбољих јединица копнене војске — у његовом саставу су били тенкови М-84, борбена возила пешадије БВП, М-80 и М80А, имао је противавионске системе, седамнаест БОВ-1, 19 специјалних возила и 108 неборбених возила. „Tо је био специјални одред, састављен од посебних јединица. Имао је своју ратну заставу, био је препознатљив и по маскирним бојама, а међу првим јединицама је имао оклопна возила у камуфлажним бојама. Међутим, Западу није одговарало његово постојање. Кад је ДОС дошао на власт, једноставно су га распустили наредбом, разјурили су официре по разним јединицама и расподелили његова средства другима, тако да је он изгубио компактност коју је имао као одред, за који је било предвиђено да се врати на КиМ“, каже Лазански.
Он додаје да је одлука о његовом повратку била искључиво политичка и да су челници ДОС-а сами пласирали причу да је одред под надлежношћу Слободана Милошевића. Истина је, каже Лазански, да је повратак хиљаду војника Војске Југославије зависио само од команданта Кфора.
Подсетимо, предаји заставе јединице присуствовали су потпредседник савезне владе Никола Шаиновић, републички министар полиције Влајко Стојиљковић, савезни министар одбране генерал армије Драгољуб Ојданић, Зоран Анђелковић, као и војни аташеи и представник београдске канцеларије Уједињених нација.
Тог 1. септембра 2000. тактичка вежба борбене готовости Косметског одреда симболично је називана „Повратак 2000“. Смотру одреда извршио је генерал-пуковник Небојша Павковић, у својству личног изасланика председника СРЈ, у друштву „домаћина“ генерал-потпуковника Владимира Лазаревића, команданта Треће армије, којој је тај одред формацијски и припадао.
Обраћајући се Косметском одреду и гостима, генерал Павковић је тада рекао: „У очекивању да ће Савет безбедности УН схватити немоћ снага Кфора и Унмика и да ће, најзад, надамо се што пре, донети часну и храбру одлуку да се делови ВЈ и МУП-а Србије врате на Косово и Метохију и помогну свима којима је помоћ наше државе потребна и неопходна, ми смо одред за мировну мисију спремили на време, а сада га представљамо јавности. Апсолутно смо уверени да би одред представљао изузетну помоћ снагама УН на Космету у кошмару и немоћи у којем су се те снаге нашле“.
Павковић је додао и да ВЈ „једноставно жели да се врати на своје, да у потпуности извршава своју уставну обавезу“, уз жељу да се сви прогнани с Космета врате на своје, као и да с њега оду они који су непозвани дошли или су дошли друге да отерају.
Наташа Милосављевић
