Одбор за стандардизацију српског језика сматра да је лоше решење да се у пасошу Србије у рубрици „држављанство“ уместо „српско“ уписује искључиво „држављанство Републике Србије“.
Одбор наводи да је ово мишљење достављено председнику Србије Александру Вучићу, премијерки Ани Брнабић, министрима спољних и унутрашњих послова Ивици Дачићу и Небојши Стефановићу и заштитнику грађана Зорану Пашалићу. Немачки пасош је био најјачи на свету пет година, а сада је ова држава бр. 1: Србија је побољшала своју позицију за једно место
У саопштењу Одбора подсећа се да од 1. октобра у пасошима Србије у рубрици држављанство више неће писати „српско“ већ „држављанство Републике Србије“ и да је та измена донета на захтев Странке за Санџак, упућен Заштитнику грађана, што је МУП Србије прихватио.
Одбор истиче да у целој процедури замене „српског“ држављанства држављанством „Републике Србије“ ни заштитник грађана, ни МУП ни било ко други од државних органа Србије није нашао за сходно да затражи мишљење ниједне филолошке институције, па чак ни Одбора за стандардизацију српског језика.
Одбор сматра да је можда потребно покренути и иницијативу за усвајање „закона о заштити српског имена“, будући да неће проћи много времена, а да Бошњаци или нека друга национална мањина у Србији не затраже да се промени и сам назив државе Србије, јер асоцира на Србе, попут „српског држављанства“.
У саопштењу се подсећа да су Одбор за стандардизацију српског језика основале све компетентне установе за проучавање српског језика са читавог српског језичког простора (академије САНУ, ЦАНУ и АНУРС, Институт за српски језик САНУ, све катедре српског језика, Матица српска и СКЗ).
Одбор наводи да не само да није затражено мишљење ниједне филолошке институције поводом промене у рубрици држављанство у пасошу, него нико није погледао ни речнике српског језика, нити српскохрватског, да провере значење речи српски. Одбор објашњава да у свим тим речницима „српски“ има значење „који се односи на Србе и Србију“.
Одбор образлаже да „српско“ уз одредницу „држављанство“ може значити само „држављанство Србије“ јер се уписује у рубрици именованој „држављанство“, што има значење „припадност одређеној држави“. С друге стране, истиче Одбор, уз одредницу „националност“, придев „српски“ значи „припадност српском народу“.
С обзиром на то да уз реч „држављанство“ појам „српски“ значи само „онај који живи у Републици Србији“, Одбор истиче да због тога тај термин уз одредницу „држављанство“ никако није лингвистички могуће протумачити као придев „српски“ у значењу „који припада српском народу“, како су то учинили Бошњаци и заштитник грађана.
Одбор подсећа на примере држављанства у пасошима Канаде, Словеније, Хрватске, где уз држављанство пише „канадско“, „словеначко“, односно „хрватско“. Одбор истиче да заштитник грађана и МУП, мимо лингвистике, желе да дају властита тумачења значења речи српског језика, односно да „намећу“ своја тумачења, без икакве консултације са лингвистима.
Извор: telegraf.rs
