Швајцарски лекар и криминолог Др Арчибалд Рајс оставио је многа сведочанства и невероватне приче везане за Први светски рат, тако је у својој књизи „Шта сам видео и доживео у великим данима“ писао о дванаестогодишњем Драгољубу који „пуца из пушке и баца бомбе“ те описује његово рањавање: „Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Издржао је без иједне речи“. Ко је тај дечак – ратник о коме са дивљењем пише чувени Арчибалд Рајс?
Тај дечак је Драгољуб Јеличић пореклом са Кордуна, одакле је његова породица због аустроугарског терора морала у изгнанство. Њихово одредиште био је град Шабац али ће се брзо испоставити као лоша одредница…
Тек што је Драгољуб пошао у школу, почиње аустроугарска офанзива на Србију. У првим биткама остао је без оца.
Ратни вихор одбацио је малог Драгољуба до Београда али и тамо га није дочекао бољи живот већ опсада града од стране Аустроугара. Драгољуб Јеличић, сам без игде иког свог, прикључио се српској војсци у одбрани престонице.
И управо у том тренутку 28. август 1914. године, настаће једна од најчувенијих фотографија из Првог светског рата коју је већина вас видела, мали дечак који пушком са Калемегдана нишани непријатеља. Слика је веома брзо обишла свет и постала симбол српског јунаштва и пожртвовања њеног целокупног становништва.
Фотографију је начинио непознати француски фотограф. Она иначе у оригиналу није у боји и с обзиром на време њеног сликања, није баш ни у најбољој резолуцији. Ипак, захваљујући нашем најбољем ретуширачу старих фотографија Зоран Бојаџа Бојовићу, ексклузивно смо добили ово ремек дело које делимо са вама, како би сви заједно могли да уживамо у њему и барем на тренутак доживимо какав је јунак био мали Драгољуб.
Драгољуб Јеличић је након пада Београда, кренуо са српском војском према југу. Када је био на планини Рудник, приметио га је краљ Петар I Карађорђевић, и сазнавши за његову судбину, наредио да га припреме и уреде као правог српског војника. Касније га је лично врховни командант регент Александар унапредио у чин каплара, пре него што је Драгољуб Јеличић напунио четрнаест година. До краја рата је дошао до чина поднаредника. Драгољуб Јеличић преживео је и Албанску голготу, коју је прешао пешке са српском војском, а касније, након опоравка на Крфу учествовао је као борац и на Солунском фронту. Након ослобођења и повратка у земљу Драгољуб је мислио да је ту крај његовом ратовању међутим ни други светски рат га није заобишао, придружио се партизанима и поново ратовао против истог непријатеља. После другог светског рата коначно је могао да ужива у глуми коју је волео. Био је члан Удружења драмских уметника Београда. Комичар и глумац Драгољуб Јеличић је био члан позоришта у Београду, Скопљу, Јагодини, Тузли, Ријеци и Никшићу. У Народном позоришту у Никшићу је и завршио своју каријеру глумца, а у том граду завршен је пут једног хероја. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.
