„Служимо отаџбини, славимо Бога и штитимо ближње“ — слоган је под којим се више од века школују најхрабрији Руси који гледају „смрти у очи“. Спутњик је имао јединствену прилику да посети њихов универзитет у Санкт Петербургу.
На свака три месеца у базу Српско-руског хуманитарног центра у Нишу долазе по три човека из елитне јединице Центроспас, како би знање о реаговању у ванредним ситуацијама пренели нашим ватрогасцима и полицајцима.
Те исте људе видели смо током извлачења тела и делова срушеног Ту-154 из Црног мора, на Синају, у гашењу пожара у Израелу, после цунамија у Јапану, на свим тачкама света где су били потребни најобученији спасиоци.
Припадници Министарства за ванредне ситуације Русије, чувеног МЧС-а, пуних 111 година обучавају се на Универзитету Државне противпожарне службе. Спутњик је имао јединствену прилику да посети ову најстарију образовну установу те врсте у свету, која се налази у Санкт Петербургу.
У пространој згради на Московском проспекту школују се ватрогасци, спасиоци, рониоци, стручњаци различитих профила. Факултет похађа и део питомаца Војске Руске Федерације, међутим, нисмо их срели, јер се они школују на братској Академији цивилне заштите у Москви.
Основне студије на овом престижном универзитету трају четири године, а кандидати морају да имају најбоље оцене из основне и средње школе. Морају да бриљирају и на завршном испиту који је обавезан у већини школа у Русији.
Последњи испит за улазак на факултет је безбедносна провера, коју пролази цела породица, па чак и даљи рођаци. Када смо питали шта то тачно значи, објашњено нам је да ће, уколико кандидати имају рођаке у САД и Србији, предност имати они који имају родбину у нашој, пријатељској земљи.
Током боравка у Санкт Петербургу екипа Спутњика имала је прилику да обиђе све објекте Универзитета Државне противпожарне службе. То су огромна здања у којима питомци уче и живе. Наставни центри са најсавременијим полигонима на којима се симулирају пожари, поплаве, спасавање на великим висинама, под рушевинама након земљотреса.
Тренинзи не подразумевају само рад инструктора, већ и медицинских екипа које прате здравствено стање питомаца. Сви кабинети опремљени су најсавременијим уређајима, а посебно фасцинира један од института који се бави истраживањем узрока пожара.
МЧС-у се последњих година прикључује све више девојака. На Универзитету кажу да се још навикавају на ту чињеницу, иако ће се ускоро приближити тренду који влада у Министарству одбране. Наиме, на једно место у Војсци Руске Федерације конкурише чак 50 девојака.
Занимљива је чињеница да се девојке обавезују да неће остати у другом стању док не заврше школовање, јер би то значило да ће одсуствовати три године, а овој служби су непрекидно су потребни нови људи.
Припадници Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације не раде само у таквим ситуацијама. Они обезбеђују све стратешке објекте у Русији, нафтоводе, телевизијске торњеве, хемијска постројења, бране и атомске централе.
На места катастрофе одлазе они најискуснији, храбри људи са великим искуством у акцијама спасавања. Они су на послу изложени стресу који људи из других професија не могу ни да замисле. Неретко се дешава да спасавају људе од сигурне смрти, гледајући је и сами у очи.
Зато на Универзитету постоји посебна катедра Екстремне психологије, где питомци уче како да се носе са својим и туђим страховима, како да се опходе према људима који су прошли кроз тешке ситуације, изгубили најмилије, али и да у таквим ситуацијама, на терену у тешким условима, помажу и једни другима.
Питомци Универзитета Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације уче у библиотеци факултета. Интересантно је да већина у тим просторијама проводи и добар део свог слободног времена. Видели смо и зашто, ту су им на располагању сва класична дела светске књижевности, а када је реч о руским ауторима, имају јединствену прилику да читају ретке музејске примерке издања штампаних пре више од 180 година.
Постоји још једна важна чињеница која овај универзитет чини другачијим од свих на свету — када дође до ванредне ситуације, пожара, поплаве, земљотреса, професори облаче специјалне униформе и крећу у акцију, јер, иако се баве научним радом, не заборављају чињеницу да је суштина њиховог посла у помагању другима. То очекују и од својих ђака, који се школују под слоганом „Служимо отаџбини, славимо Бога и штитимо ближње“.
Извор: sputniknews.com
