Више од пола године траје незадовољство, као и масовни протести православног живља због усвајања Закона о слободи вероисповести у Црној Гори, а ова болна тема није пала у запећак ни током пандемије вируса корона и забране масовних окупљања. За забринуте грађане закон је дискриминаторски, због повреде права на верску слободу и имовину.
Илијана Тодоровић, једна од 15 најбољих иностраних адвоката у САД и носилац три мастера права с највишим почастима, решила је да уради правну анализу закона, те пружи увид у то да ли постоји било шта проблематично с његовим одредбама. Циљ јој је, каже, да покуша појаснити закон “обичним људима”, предочити правне проблеме, а грађанима оставља слободу да донесу своје закључке.
Читајући закон приметила је многе несугласице. Готово да не постоји ниједан члан закона, од њих 66, а да нема неку врсту грешке: од граматичких до контрадикције с другим законима Црне Горе и противуставних одредби.
Члан 62, на пример, каже да су “одређени верски објекти и земљишта које користе верске заједнице у Црној Гори културна баштина Црне Горе“, односно државна својина. При томе, ова држава већ има Закон о државној имовини, док у Уставу јасно стоји да су верске заједнице одвојене од државе.
– Закон о слободи вероисповијести је тако лоше написан да, без обзира који сценарио размотрите, он крши или неки други закон Црне Горе или сам Устав. А то је проблематично – наводи адвокат Илијана Тодоровић.
Њена комплетна анализа Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, усвојеног 27. децембра 2019. у Црној Гори, објављена је на Јутјубу коју можете погледају кликом овде.
Илијана Тодоровић је рођена у Мркоњић Граду. Школовала се у Бањалуци, где је 2013. године и завршила право с високим просеком. Након тога, ова талентована девојка одлази на мастер студије права у Америци, где за пет година завршава чак три мастера: америчко право, међународне правне студије и европско-континентално право, те три државне адвокатуре.
Тодоровићева је у Америци освојила и седам награда за правну екселенцију (Law Excellence Awards), те написала неколико правних чланака, који су објављени у државним правним новинама и у ревизијама закона.
Наташа Телебак