Свака помоћ која је Србима икад стигла од САД била је прикривена ломача. После сваког доброчинства Беле куће били смо сиромашнији, криминализованији, задуженији, разједињенији, мањи. Након сваког милосрђа множиле су се затворене фабрике, радници без прстију, масовни злочинци, педофили, оцеубице, растурене породице, мужеви злостављачи, ћерке и мајке преобраћене у силиконске лутке, ђаци са Гвантанамо склоностима. Потврђено!
Најава да ће се у истрагу стравичног и трагичног убиства Оливера Ивановића укључити FBI није добра вест за Србију. То је директан пуцањ у наше интересе. Нов притисак на председника Вучића и владу. Снајпер утицаја нациљан у финале београдских избора.
Одакле знам то што тврдим? Прво, зато што је политичка употреба Ивановићевог убиства најважнија тачка у стратешком плану антивучићевске кампање, која ће уследити у зениту избора за Београд. Друго, много је елемената који се подударају са акцијама у којима су рушени Слободан Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Гадафи, Јанукович, Aсад… Треће, зато што Ивановићево убиство брутално подсећа на ликвидације Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића. У сва три смакнућа хици смрти испаљени су без промашаја, а налогодавци и инспиратори нису откривени.
Међутим, бруталност злочина, прецизност егзекутора, и мистериозност нису једини нити кључни маркери које повезују ове три смрти. Савршеност политичког злочина крије се у ситницама. У измењеној призми посматрања.
Аутомобил регистрован на особу без идентитета, као злокобни печат смрти, појавио се и 1999. и 2003. и сада 2018. године. Аутомобил носи тајну поруку дуге руке невидљивих господара српске прошлости, садашњости и будућности. Тај успутни мотив донеће судбинско разрешење у последњем чину борбе за Беогард. Уз то, три убиства повезују и три ленглијевска С – суровост, страх, смрт.
Они имају дубљу и опаснију позадину. Субверзивност. То четврто С у америчкој режији за Србе је фатум. Почетак и свршетак свега, као у грбу Немањића. Та зла коб очигледна је, али се крије у детаљима. Мноштву детаља. Унапред припремљених удица прецизно дистрибуираних јавности прво кроз таблоиде, а онда кроз озбиљне медије које контролишу вашингтонски демијурзи.
Све те нити треба да доведу до планираног финала, у ком ће неки Србин, крадљивац кокошака, пристати да за пар десетина хиљада евра призна да је ликвидирао Ивановића. Пут од Радовањског луга до Косовске Митровице таквима није тешко прећи.
И сад нек ми неки мајчин син каже да се српска садашњост не одвија по истој матрици као наша прошлост. Ево доказа. Никада није утврђено ко је дужио, ко возио а ко одвезао бели голф из улице у којој је Ћурувија на Васкрс издисао у локви крви. У оптужници се тврди да је устрељен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти“.
Тај политички памфлет открива да је употреба Ћурувијине смрти више одговарала CIA, и ДОС-у него Милошевићу. Група бандита, иза којих су оперативно стајале две највеће западне службе киднаповала је и оробила Србију. До задње паре. Доказ два. Као и у свим осталим крвавим симулакрумима америчке шпијунаже, увек само убице буду познате. По занимању су аутсајдери, као у случају Кенеди, или припадници полиције лојалном режиму који се руши. Константа је и чињеница да су наручиоци увек непознати. Инспиратори – недокучиви.
Србија је по истом методу коришћеном у случају Милошевић и после Ђинђићеве смрти поклоњена људским парамецијумима, који су је свели на ниво Конга, а себе уздигли до Рокфелера. Непобитна чињеница је да је и с његовом смрћу скопчан аутомобил. Камион ТАМ, који је био регистрован на неког честитог земљорадника.
И онда, као у Домановићевом Вођи, тужиоцима је све о завери, припреми, ликвидацији и плановима „хашког лобија“ да после Ђинђића преузме власт испричао крадљивац кола Ђура Мутави, чије су хапшење 10 дана крили од српске јавности. За тих 10 дана морао је да научи све што су Монтгомери и његови шефови испланирали. По опробаној матрици Ђинђићеву смрт на себе је преузео „патриота“ Звездан Јовановић.
Пре него потпишем да налогодавци ликвидације Оливера Ивановића никада неће бити нађени, парафираћу далекосежне последице његове смрти по Србију. И верификовати један важан детаљ, који се већ данима доставља медијима. Аутомобил, регистрован на име човека из Србије, коришћен у убиству. Иза те подметнуте лажне вести крије се намера редитеља трагедије да у савршено прецизном тајмингу Београд означи као инспираторa атентата.
Глумљење невиности западних сила показатељ је да је стратегија и тактика спремљена много раније. Да је сам чин убиства и све што се сада дешава само испуњавање зацртаних тактичких задатака. Крајни циљ скривених центара моћи јесте да стварни атентатири, њихови налогодавци и инспиратори остану заувек скривени. Много пре самог злочина одабрани су пиони који ће бити жртвовани да се покуша остварити преимућство у шаховској партији која се зове будућност Србије.
Вучића је немогуће победити на изборима, а стране обавештајне службе су већ показале да им изазивање криза и државних удара представља фетиш. Крвави modus operandi у Србији примењиван од Гаврила Принципа до Жикице Јовановића Шпанца. Главни осумњичени одавно је нађен, само се чека згодан час да изговори оптужбу и тиме покуша угрозити мит о Вучићевој непобедивости.
Милорад Бојовић – стручњак за односе с јавношћу
Извор: standard.rs
