Прошло је две деценије од како је Владимир Путин први пут победио на председничким изборима у Русији. Све је спремно за реформу Устава која би му омогућила још два мандата.
Планове му квари – корона.
На опште изненађење новинска агенција ТАСС је прекинула емитовање серије од 20 епизода под насловом: „20 година Путина“. Последње три епизоде ће се емитовати касније, речено је. Разлог је нова главна тема у Русији, хаос који је изазвала пандемија короне и само још појачача већ постојеће турбуленције у привреди.
Све више Руса је забринуто због ширења вируса, који је у Русији дуго проглашаван мање опасним него што јесте. Истовремено вредност рубље стално пада, а пада још брже због рата ценом нафте са Саудијском Арабијом, што додатно оптерећује привреду. Можда су се одговорни у медијима ипак уплашили контраста између очито добро расположеног владара из Kремља и општег страха који влада у земљи.
Овај прекид још више зачуђује ако се зна да је политичка тема једне од тих последњих епизода баш она која је за Путина тренутно најважнија: његова реформа Устава.
Шездесетседмогодишњи бивши официр тајне службе KГБ-а из Лењинграда – данашњег Санкт Петерсбурга – одређује судбину Русије већ више од две деценије. Политичку каријеру је почео деведесетих и прво је био заменик градоначелника свог родног града, онда је постао шеф читаве тајне службе која је из KГБ-а променила име у ФСБ, а на крају и председник владе Русије.
Та „снажна личност“ је прво запала за очи Валентину Јумашеву, бившем шефу председничког кабинета за време Јељцина.
„На седницама је све апсолутно тачно формулисао, имао изузетну способност анализе и разумне идеје“, присећа се Јумашев, иначе Јељцинов зет, у једном интервјуу за ДW.
Зато га је између осталих и он крајем децембра 1999. препоручио за дужност привременог председника уместо болесног Јељцина.
Четири председничка мандата
Од тада је Путин четири пута био изабран за председника. У унутрашњој политици спроводи државни капитализам, патриотизам је прогласио службеном идеологијом, потрошио је милијарде за војску, одредио је да на телевизији раде само они подобни, те прогања опозицију.
На светској позорници је испрва наставио Јељцинову политику приближавања Западу, али је онда то заменио политиком конфронтације. На почетку свог мандата Путин је повео и рат у кавкаској републици Чеченији. Уследиле су војне интервенције у Грузији, Украјини и Сирији.
Русија се под Путином веома променила, каже бивши економски консултант Андреј Иларионов. Прво су бележени и брзи привредни раст и пораст животног стандарда што није било повезано само са високом ценом нафте, најважнијим извозним производом Русије, него и са реформама.
„Али од 2014. године, дакле почетка руске агресије против Украјине и анексије Kрима, је јасно: ово је рецесија из које више нећемо изаћи“, каже нам Иларионов.
И после Путина – Путин
Руски Устав је до сад предвиђао само два узастопна председничка мандата, па је Путин зато 2008. на кратко прешао на премијерску дужност. Његова моћ је била угрожена само једном, зиме 2011. на 2012. недуго након његовог повратка у Kремљ. Тада је у Москви на улице изашло 100 хиљада људи који су протестовали против Путинове све ауторитативније власти. Влада је одговорила још строжијим хапшењима и ограничењем права окупљања.
Путинов садашњи председнички мандат завршава се 2024. и према досадашњем Уставу то је требало бити и његов последњи. Али овог јануара је Путин изненадно покренуо опширну промену Устава. У њему би се требало наћи и нешто за бираче: осигурана минимална зарада, редовно годишње прилагођавање висине пензија, али и однос државе према вери и цркви.
Но пре свега ту је промена председничких овлашћења.
Главни трик је што би након доношења новог Устава требало да се председнички мандати почну бројати изнова. То значи да би се Путин могао кандидовати за још два мандата од по шест година, те на тај начин владати све до године 2036. Поступак усвајања је руски парламент прихватио у рекордном року и Путин је већ потписао предлог Устава. Двадесет другог априла би о новом Уставу требали одлучивати сви Руси на референдуму, али резултати гласања неће бити обавезујући.
Шта ће бити са Русијом, а шта са Путином?
„Сигуран сам да се тиме опраштамо од неке нормалне демократије“, сматра московски економист Владислав Иносемцев који тај Устав зове „Путиновим нултим сатом“. Јер по његовом мишљењу, ове промене ће учинити практично немогућом икакву легитимну промену власти. Зато је и он један од потписника петиције Савету Европе са захтевом да и оно провери планове уставних промена.
Али рокови које је предвидео Kремљ се све теже могу спровести због ширења коронавируса. Председница централне изборне комисије Ела Памфилова више не може искључити ни одлагање референдума. Више угледних лекара, писаца и новинара су потписали апел којим се између осталог тражи одлагање одржавања референдума како би се „избегло стање какво влада у Италији“. Kремљ је те захтеве „примио к знању“.
У последњем објављеном разговору за агенцију ТАСС председник Путин није одговорио на питање о плановима након 2024. Он тренутно „нема одговор“ на то питање. Али једно је ипак рекао: најважније је „расположње већине грађана“ Русије.
