Државни удар у Сједињеним Државама, чији је циљ био свргавање Доналда Трампа организовањем тоталне изборне преваре, изгледа да је готово завршен. Пред нашим очима се либерална демократија прелива у либералну диктатуру, а у самим Сједињеним Државама уставна криза нараста и шири се, претећи да се развије у тотални раскол и грађански рат у пуном обиму.
Шта чека свет?
У Русији поводом америчких избора постоје две раширене заблуде: Бајден или Трамп – свеједно је јер неће бити боље, и – нека Америка гори плавим пламеном, што је њој горе то ће другима бити боље. А под Бајденом и њеном левицом – она ће се урушити. Оставимо ово по страни. Присетимо се само ситуације од пре четири године, када је Трамп, неочекивано за све, дошао на власт у Сједињеним Државама.
Либерална диктатура
САД су биле на ивици уласка у рат у Сирији. Гомилали су се ратни облаци над Ираном (ракетни и авио удари). Американци су све чинили да изазову рат између Украјине и Русије. Подгревали су сукобе дуж граница Русије, Исламска држава је продирала и у Централну Азију… Припремани су споразуми чија је суштина била обезбеђивање доминације транснационалних корпорација над правом свих држава, односно – коначно уништавање суверенитета националних држава.
То чека наш свет и под Бајденовим вођством. Уз један значајан додатак: стигла је и ковид-криза која националне економије убија поузданије од ММФ-а. Још су грађани по целом свету приморани да слободу замењују за безбедност. Дакле, коначно се догодило оно о чему су толико дуго говорили необољшевици.
Управо 7. новембра (каква симболика!), међународни медији објавили су Бајденову победу на председничким изборима (медији, а не званичне институције САД), а на њихове извештаје су лидери националних држава одговорили радосним цвиљењем, поздрављајући „новоизабраног председника Сједињених Држава“. Све ово би колико јуче изгледало превише дивље. Али не данас када свет више није либерална демократија, већ светска либерална диктатура.
Трампу, актуелном председнику најјаче државе на свету, који није по вољи дубоке државе, зачепили су уста и Фејсбук и Твитер, а транснационални медијски гиганти једноставно су прекинули пренос Трампове конференције за штампу када је проговорио о масовним изборним преварама.
А чињеница је да је уз помоћ масмедија и „возова“ гласачких листића, који су покупљени од инертних маса обојеног становништва – негде са нешто долара, а негде и претњама – пред нашим очима изведен државни удар у некада великој демократској земљи. Ако је могуће, пред целим светом, овако дрско и бесрамно лагати и понижавати председника најјаче државе на свету – шта чека друге, мање велике?
Да ли је требало да нас изненади хор похвала шефова „независних држава“ који су исказали велико поштовање новом султану (Бајдену)? Личи ли вам ово на оно што су хтели друг Троцки и другарица Колонтај са њиховим великим плановима о светској револуцији и слободној љубави, а обоје преко уништења старе буржоаске (хришћанске) цивилизације и културе и наметања културе новог „пролетерског“ ЛГБТ.
На коју страну ће се сутра кренути звер победничког необољшевизма? Извините: већ данас? Његове следеће жртве треба да буду популистички (национални) покрети Европе, Иран и Русија.
Ново лице бољшевизма
Што се тиче саме Америке, обратимо се сада онима који с нестрпљењем очекују слом и коначну смрт ове некада велике државе. Њеним „демократама“, односно америчким глобалистима, Сједињене Државе уопште нису потребне. Тачније, потребне су им само као стратешко упориште за даље ширење.
Глобалисти желе контролу над Америком, а не њен просперитет. А ако не успеју да контролишу Америку у досадашњем виду – контролисаће је као зону „контролисаног хаоса“, истовремено уцењујући читав свет њеним нуклеарним потенцијалом. За необољшевике (назовимо их тако) Америка је добра јер је згодна да се из ње скочи у Европу и остатак света. Њихови духовни претходници су 1917. користили Русију у исте сврхе.
Револуција другова Троцког и Свердлова није успела. Зато су се очеви данашњих револуционара окренули ка Сједињеним Државама. Створивши, уз помоћ идеолога Франкфуртске школе, нову још ортодокснију, не марксистичку, већ фројд-марксистичку верзију револуционарне доктрине. Са сексуалном револуцијом, обојеним пролетерским масама и ЛГБТ особама као револуционарном авангардом. Данас смо сведоци спровођења управо овог плана светске револуције.
Немојмо се заваравати. Имамо посла само са новим лицем бољшевизма, које нам је добро познато, и то у његовој врло тоталитарној верзији. Ни његов стил, ни задаци, ни циљеви се нису променили. Уместо старог марксизма-лењинизма добили смо обновљени фројдовски марксизам који су представили Адорно и Маркузе. Зато смо, уместо православног пролетаријата, добили међурасни олош великих градова, такозвану америчку улицу и ЛГБТ.
Све су то подржали мозгови Демократске странке САД, као и међународне организације – од УН и СЗО до водећих дигиталних транснационалних корпорација ФАГМА (Фејсбук, Амазон, Гугл, Мајкрософт, Епл). Са овим, већ готово свеприсутним злом, сада морамо да се позабавимо. Сви морамо бити ментално припремљени за неизбежни сусрет са овим злом.
Можда је у свему добра вест то што Русија остаје можда једина држава на свету која је данас способна да се морално одупре овом злу, као земља која конзервативизам назива својом званичном доктрином.
