Антрополошка анализа лобања из Ћеле-куле показала је да су свих преосталих 58 лобања припадале особама мушког пола – највећи проценат старости био је од 20 до 25 година, а да је међу њима и лобања 11-годишњег дечака.

Истраживачи још увек не могу да потврде да ли је лобања за коју се претпоставља да је припадала Стевану Синђелићу заиста његова, али су сигурни да Османлије нису драле кожу са лица.

Доктор физичке антропологије Наташа Шаркић представила је резултате друге фазе пројекта „Ново лице Ћеле-куле“ засноване на анализи костију лица и зуба, којом су установили да су свих 58 преосталих лобања припале особама мушког пола, као и то да је забележен мањи број повреда стечених током живота од оног који су очекивали.

Она истиче да добијени подаци бити употребљени како би се што веродостојније урадила каснија реконструкција лица, а ти подаци биће допуњени и информацијама да ли су српски војници патили од неких болести, неухрањености током детињства и другим подацима.

Међутим, истиче да због тога што су неке лобање у лошем стању, нису успели за све да одраде антрополошку анализу, али јесу за 78 одсто њих. Њихова анализа показала је да је 40 одсто лобања припадало особама од 20 до 25 година, 31 одсто лобања припадао је мушкарцима од 25 до 39, док је једна лобања показала да је та особа у тренутку смрти била старија од 50 година.

Такође, Наташа Шаркић каже да су пронашли и једну лобању дечака.

„Податак је да је међу 58 лобања сигурно лобања најмање једног детета од 11 година. Можда и два, јер у другом случају сачуван је само део доње вилице, док је у првом случају сачувана цела лобања и са сигурношћу знамо старост детета. То дете је убијено ударцем у главу тупим предметом, што је и најтужнији податак до којег смо дошли са људске тачке гледишта. Било је особа и од 50 година, што говори да је комплетно становништво учествовало у томе, јер то нису уобичајене године за стасавање војника, нити је 50 година неки уобичајени узраст када неко иде у борбу“, рекла је Шаргић за Јужне вести.

Анализа је показала видљиве трагове декапитације, односно одсецања главе, што је случај и са лобањом за коју се претпоставља да је припадала Стевану Синђелићу, а која је у спомен-комплексу Ћеле-кула издвојена са стране. Наташа Шаркић истиче да су пронашли и трагове повреда које су стечене током живота, али зарасле, као и два трага свежих повреда.

„И даље не можемо да одговоримо на то да ли је лобања за коју се претпоставља да је припадала Стевану Синђелићу заиста његова. Што се узраста тиче поклапа се, јер знамо годину рођења и датум смрти. Резултати су показали да је лобања припадала мушкарцу који је био у касним тридесетим годинама. Има зараслу рану која се поклапа са историјским подацима да је Синђелић био рањаван и имао је две свеже повреде“, каже Наташа Шаркић.

Недоумицу да лобања Стевана Синђелића, и после екслозије настале пуцањем у барут, може бити тако добро очувана, Наташа Шаркић каже да су јој отклонили најбољи форензичари из Шпаније који су рекли да уколико није био толико близу и ако је Синђелић окренуо главу док је испаљивао метак, глава је могла да остане очувана.

Анализа је отклонила још једњу историјску сумњу да су Османлије скидале кожу са одрубљених глава, као и то да су српским војницима одсецане уши и носеви, а Наташа Шаркић истиче да резултати нису показали никакве трагове, те да је извесно да су главе војника узидане целе.

Закључује да су истраживачима и даље многи подаци из тог периода недоступни и непознати, али да ће финални резултати пројекти бити завршени највероватније до краја године. Такође, најављен је и документарни филм о њиховом истраживању, које ће Нишлије моћи да погледају на завршној презентацији.

Извор: rs.sputniknews. com