Данима уназад сведоци смо последица које је имао споразум који је некадашњи председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп склопио са представницима талибана. Договор је постигнут у фебруару 2020. године и у њему су таксативно наведене ставке којих ће морати да се придржавају Американци и оне које ће морати да поштују милитанти.
Многи медији писали су о тајном договору између талибана и Американаца, али оно што је сигурно јесте да је сам споразум довољан доказ да су САД издале Авганистан, пошто у преговорима није учествовала влада коју је Америка наводно подржавала.
Сада талибани, некадашњи непријатељи Сједињених Америчких Држава, слободно ординирају земљом, без обзира на велики број америчких војника који се није евакуисао из ње, док народ у очају чека на аеродорому у нади да ће им се смиловати и посвети их са собом.
Сада се све одвија према плану који су Американци разрадили с талибанима, с тим што их лидери милитаната притискају да са евакуацијом заврше до почетка следећег месеца, нарочито због тога што је рок већ био померен, док стране дипломате упозоравају да то неће бити могуће.
Комплексни однос талибана и САД
Односи између САД и талибана успостављени су још 1996, када су милитанти преузели власт у Авганистану. Милитанти су морали да сарађују са другим државама света док су владали Исламским Емиратом Авганистана.
Блиски контакт талибана и Ал Каиде у то време ометао је развој америчких односа са талибанима, да би се после 11. септембра 2001. они нашли међу главним непријатељима САД. Свргнути су са власти и америчка војска борила се против њих скоро две деценије. Ипак, комуникација између две стране није прекинута, а посебно се побољшала након убиства вође Ал Каиде Осаме бин Ладена у мају 2011.
Према речима генерала Френка Макензија, врховног команданта америчких снага у Авганистану и на Блиском истоку, талибани и САД почели су да сарађују у војним и информационим операцијама усмереним против Исламске државе у Ираку и Леванту (ИСИЛ) у авганистанској провинцији Кунар 2014.
Сарадња и комуникација настављена је све док се није ушло у преговоре у Дохи 2018. године, “како би се окончао рат и вратио мир у Авганистан”. После годину и по дана, крајем фебруара 2020, потписан је мировни споразум, у чијем сачињавању није учествовала демократски изабрана власт у Авганистану. То јасно показује да су САД већ тада донеле одлуку да власт препусте талибанима.
У споразуму се више пута помиње Исламски Емират Авганистана као друга потписница, иако се наглашава да га САД не признају као државу. Без обзира на ово ограђивање, то је јасан показатељ да Америка прихвата државу која ће настати када поново падне у руке талибана, јер управо са њом склапа договор.
На шта су се талибани обавезали
У потписаном споразуму милитанти су се сложили да ће испунити следеће услове.
- Територију Авганистана не сме користити ниједна група, укључујући Ал Каиду, или појединац који ће радити на штету безбедности САД и њених савезника.
- Члановима покрета јасно ће бити назначено да не сарађују с групама или појединцима који угрожавају безбедност САД и њених савезника.
- Обавезали су се да ће спречити било коју групу или појединца у Авганистану да регрутује, обучава, финансира и угошћава било који ентитет који може да угрози безбедност САД.
- Ослобођени талибански затвореници морају да се придржавају обавеза наведних у споразуму.
- Према онима који траже азили или боравак у Авганистану поступаће се у складу са међународним законом о миграцијама и обавезама садржаним у споразуму.
- Визе, пасоши и путне дозволе и други правни документи за улазак у Авганистан неће бити дозвољени особама које представљају претњу по безбедност САД и њених савезника.
- Влада коју ће талибани формирати биће инклузивна, то јест у њој ће учествовати и други авганистански елементи, а не само припадници покрета.
Шта су САД обећале да ће испунити
И америчкој страни постављени су одређени услови на које се обавезала.
- САД и њени савезници повући ће све своје трупе из пет војних база.
- САД и њени савезници довршиће повлачење свих преосталих снага из Авганистана у наредних девет и по месеци.
- САД ће укинути санкције наметнуте припадницима талибана.
- Биће остварена комуникација са Саветом безбедности Уједињених нација како би се припадници талибана скинули с међународне листе санкција.
- САД и њени савезници уздржаће се од претњи и употребе силе против територијалног интегритета и политичке независности Авганистана, као и од мешања у његове унутрашње ствари.
- Савет безбедности УН признаће и усвојити овај споразум.
- Ради обнове државе биће остварена економска сарадња с њом.
Колико су ставке из овог споразума испоштоване?
Одмах након потписивања договора многи стручњаци су изразили забринутост што у њему није наведено како ће талибани бити кажњени уколико не испуне договорено и како ће се контролисати да ли испуњавају све што су потписали.
Талибани су морали да потпишу обећање да неће пружити уточиште терористима, али ниједним гестом нису показали да осуђују поступке Ал Каиде, групе која је покренула нападе 11. септембра 2001. из Авганистана. Неколико месеци након потписивања споразума било је доста доказа да талибани нису толико озбиљно схватили споразум о миру. Уједињене нације саопштиле су да имају доказе да талибани и Ал Каида још увек одржавају контакт, а америчке обавештајне службе упозориле су да је Ал Каида „интегрисана“ у талибане.
Са друге стране, САД су прекршиле договор јер ни њени ни савезнички војници нису напустили Авганистан у року од девет и по месеци. Од потписивања споразума прошло је годину и по, то јест 18 месеци, а стране трупе још нису окончале евакуацију.
Једино што је сигурно јесте да су Сједињене Америчке Државе одлучиле да потписивањем споразума предају Авганисан талибанима. Ипак, остаје отворено питање шта је навело Америку на тај потез и какву корист она има од свега тога.
