Руски председник Владимир Путин потписао је признање две одметнуте украјинске покрајине, а питање је како ће се ствари даље одвијати.
Сједињене Америчке Државе су објавиле да би Русија могла да изврши инвазију на Украјину са 190.000 војника које је скупила у близини границе са суседном државом.
Иако тензије на истоку Украјине расту у последња три дана, Запад и Русија су тврдили да више воле дипломатско решење од кризе. Али да ли ће ови напори бити компликовани руским признањем отцепљених региона?
1. Одметнички региони
Проруски сепаратисти у регионима Доњецка и Луганска – који су заједнички познати као Донбас – пребегли су из украјинске владе 2014. године и прогласили се независним „народним републикама“, али до данас нису признати.
Украјина каже да је око 15.000 људи погинуло од почетка сукоба.
Русија негира умешаност у сукоб, али је подржавала сепаратисте на више начина, тајно им је слала војну подршку, финансијску помоћ, залихе вакцина против Цовид-19 и издавала најмање 800.000 руских пасоша становницима тих региона. Москва је увек порицала планирање инвазије на Украјину.
2. Шта значи руско признање?
Прознање би могло да отвори пут Москви да отворено пошаље војне снаге у сепаратистичке регионе, уз образложење да треба да интервенише као савезник да их заштити од Украјине.
Руски парламентарац и бивши политички лидер Доњецка Александар Бородаи рекао је Ројтерсу у јануару да ће сепаратисти у том случају тражити од Русије да им помогне да преузму контролу над деловима региона Доњецка и Луганска које још увек контролишу украјинске снаге. Ако се то догоди, између Русије и Украјине може доћи до отвореног војног сукоба.
3. Шта је са мировним процесом из Минска?
Признање Русије заправо поништава мировне споразуме из Минска из 2014. и 2015. који још нису спроведени, а до сада су све стране, укључујући и Москву, сматрале да је то најбоља шанса за решење конфликта.
Споразуми захтевају висок степен аутономије за два региона у оквиру Украјине.
4. Kако ће Запад одговорити?
Западне владе већ месецима упозоравају Москву да би свако кретање руских војних снага преко границе са Украјином изазвало снажан одговор, укључујући оштре финансијске санкције.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је прошле недеље да би признање „додатно подрило суверенитет и територијални интегритет Украјине, представљало грубо кршење међународног права и подстакло даљу сумњу у тврдњу Русије да је посвећена дипломатији у проналажењу мирног решења кризе.
Он је додао да би то захтевало „брз и чврст“ одговор Сједињених Држава и њихових савезника.
5. Да ли је Русија урадила нешто слично раније?
Да – признала је независност Абхазије и Јужне Осетије, две отцепљена грузијска региона након кратког рата са Грузијом 2008. године.
Москва им је пружила велику финансијску подршку, проширила руско држављанство на становништво тих региона и тамо преместила хиљаде војника.
6. Шта Москва може добити, а шта изгубити?
У случају Грузије, Русија је искористила признање отцепљених региона да оправда отворено војно присуство у суседној бившој совјетској републици у покушају да на неодређено време ућутка тежње Грузије за НАТО, ускраћујући јој пуну контролу над сопственом територијом. Исто би важило и за Украјину.
С друге стране, Москви прете санкције и осуда међународне заједнице због напуштања мировног процеса из Минска након што је дуго времена тврдила да му је привржена. Такође ће бити оптерећена одговорношћу за две територије које су разорене у осам година рата и којима је потребна велика економска подршка.