Да није тужно, било би смешно, или обрнуто, како вам год више одговара: након што је јуче читава другосрбијанска сцена ламентирала над судбином новинара Стефана Цветковића који је наводно ликвидиран од стране Вучићеве власти, данас, када је исти “васкрсао”, односно појавио се жив и здрав након сценираног нестанка, тврде да је преварант!
Осим што је реч о провидној подвали која је за циљ имала искључиво, претпостављамо, изазивање пажње, или нешто озбиљније, у анализи случаја Стефана Цветковића из Беле Цркве, мора се узети у обзир неколико веома битних ствари.
Пре свега, није реч о нестанку новинара, него о нестанку Цветковића: то што се тако представља, не значи да то и јесте, или би, да којим случајем тврди да је Наполен, другосрбијанска клика засипала твитер објавама како су Вучићеве ударне јединице елиминсале француског краља? Цветковић никада није био део ниједне редакције, макар званичне и макар кредибилне – ниједан колега не зна за њега, а када се огласио са причом да зна ко је крив за убиство Оливера Ивановића, и новинари са више деценија стажа “убили” су се да, пронађу контакт телефон и виде о коме се то ради.
Дакле, пошто је јасно да није у питању новинар, него “новинар”, онда морамо дефинисати и чињеницу да се не ради о ликвидацији, како су то поједини лидери опозиције тврдили (Јанко Веселиновић и дружина), па чак не ни о нестанку, него о “нестанку”, и то аматерски и пренаглашено драмски изведеном, чији смисао још увек не знамо.
Многи тврде да случај Цветковића неодољиво подсећа на пример Аркадија Бабченка, новинара ког су наводно Руси убили, да би се он после тога појавио на конференцији жив и здрав, али у томе греше. Случај Бабченко спроведен је професионално и квалитетно, за разлику од лоше драме Цветковића.
Лоша представа још лошијег назови новинара, иначе, симптоматично, на редовној вези са Приштином, и још симптоматичније, у веома деликатном моменту, указала је на само две ствари, од којих се не зна која је погубнија.
Прво: данас сваки никоговић, па чак и она у рангу Цветковића, може добити пет или педесет пет минута, или два дана пажње, тек тако. Друго: Колики год никоговић био, опозиција ће се, целокупна, везати за њега, инстант, оправдавајући на тај начин своје интелектуалне и политичке капацитете оличене на претходним, а сасвим смо сигурни и наредним изборима.
У нормалним околностима, случај манипуланта из Беле Цркве, не би завредио ни ред на овом ипак кредибилном порталу. Нормалних околности, овде, на нашу жалост, још увек нема. Кад ће, не зна се.
Извор: govorisrbija.rs
