Земљиште поред Фоче је само једна од 17 локација у РС, коју би Армија БиХ, уз помоћ Уставног суда, да укњижи на своје име, са идејом да једнога дана уз Дрину, стационира и НАТО као сталну војну претњу Србији.
То су, како објашњава аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара, јасни планови Сарајева и отуда и одлука Уставног суда БиХ о књижењу на БиХ више од 250.000 квадратних метара земљишта у општини Фоча, које је у поседу Републике Српске.
Козомара за Спутњик прецизира да је Уставни суд БиХ најновијом одлуком укинуо пресуду Окружног суда у Требињу још из јануара 2018. године о власништву РС над том територијом и предмет вратио том суду на поновно одлучивање, наравно уз сугестију да одлучи да то земљиште буде додељено Министарству одбране БиХ.
НАТО на граници са Србијом
„То, осим дизања политичких тензија, стварања нових неспоразума и оптужби на рачун РС, у пракси неће произвести никаквио дејство, јер то земљиште би, као и све одлуке те врсте, требало да укњижи Управа за геодетске и имовинско правне послове РС, а она то неће укњижити“, недвосмилен је саговорник Спутњика.
У Дејтонском споразуму је, како подсећа, јасно речено да БиХ нема никакве имовине.
Проблем је, каже, што Уставни суд, такав какав је, искључиво доноси незаконите, антидејтонске пресуде које су против интереса РС.
„У пракси, дакле, то не би требало да има било какве последице, али ће имати велике политичке последице, неспоразуме, оптужбе и претње разним интервенцијама међународне заједнице, односно амбасадора земаља квинте који сада доносе све одлуке и упорављају политичким рукводством у Босни и Херцеговини“, оцена је овог аналитичара.
Реч је о великој површини на територији Фоче која припада РС и то између Фоче и Горажда које је део ентитета Федерације БиХ . Ту је објашњава Козомара, у време СФРЈ била војна касарна и полигон за обуку.
План Сарајева
На то земљиште би, према плану Сарајева, у прво време требало да се усели Војска БиХ, али он напомиње да се у БиХ надају да ће једног дана она ући у НАТО.
„Подсећам да је Фоча на самој обали Дрине, близу Србије и зато је њима толико стало да на граници буде НАТО војска, да имају сталну војну претњу према Србији. Њих занима да сутра НАТО дође у БиХ да има ракете према Србији, да онемогући такозвани малигни утицај Русије у БиХ. То су јасни планови шта намервају да ураде“, објашњава наш саговорник.
На питање шта ће се десити ако Уставни суд у коначној пресуди то земљиште додели БиХ, а РС катастарски то тако не буде хтела да заведе и може ли доћи до покушаја уласка Војске БиХ на ту територију, Козомара је мишљења да је то немогуће без папира о власништву.
„То би био отворени сукоб ентитетске полиције са Армијом БиХ. До тога, међутим, готово сигурно неће доћи. Армија БиХ је формирана од три националне бригаде. Српска је стационирана у Бањалуци, бошњачка у Тузли и хрватска у Мостару и та војска је више играчка него озбиљна армија“, објашњава Козомара заштио не очекује такав сценарио.
Отимачина уз помоћ Уставног суда
Он истиче да је сада видљиво колико је било наивно руководство РС када је 2003. године укинуло Министарство одбране и Војску РС, која је по Дејтону припадала ентитетима и то препустило у надлежност БиХ.
„Када је 2003. Војска РС дата у састав Армије БиХ, тада је речено да ће сва неперспективна војна имовина припасти локалним заједницама, а сва перспективна у састав Армије БиХ. Неке комисије су селе и прогласиле шта је перспективна имовина и сада има 17 тих перспективних локација у РС које треба да припадну Армији БиХ“, објаснио је Козомара.
Он напомиње да је и споразумом о томе утврђено да Армија БиХ може само да користи те локације, али не и да буде њихов власник. То је јасно рекло и руководство РС још 2006. године, од чега не одступа, што је и у складу са Дејтонским споразумом према коме БиХ нема имовину, већ само ентитети.
У Сарајеву су, како каже Козомара, ћутали неколико година и онда покушали да то укњиже као власништво и изгубили на свим судовима и онда су се окренули Уставном суду где седе три странца и два Бошњака, који увек преглсавањем доносе одлуке мимо Дејтонског споразума, на штету РС.
Отуда и реакција српског члана Председништва БиХ Милорада Додика да се ту ради о очигледној пљачки и отимачини која покушава да се легализује одлукама Уставног суда, који у континуитету крши Устав и ради против Републике Српске.
На питање како се Хрвати држе у тој причи, Козомара каже –мудро ћуте.