Уплитање САД и неолибералних западних држава у политичку кризу у Венецуели нису случајност. Председнику Николасу Мадуру, легитимном победнику на недавно одржаним изборима проамеричка опозиција оспорава победу. Независни посматрачи нису установили никакве нерегуларности које би довеле у питање легитимност Мадуровог великог и чистог тријумфа. Фаворит западних компанија заинтересованих за венецуеланску нафту, гас и злато је Хуан Гуаидо, самопроглашени шеф државе и вођа узнемирујућих антидржавних активности које гурају друштво у кошмар грађанских сукоба.
Да САД и моћне мултинационалне корпорације заиста желе демократију за Венецуелу можемо видети на примеру српског Косова. Агресију на Србију 1999. године западни политички блок правдао је заштитом косметских Албанаца од наводне српске тираније. И чувеним увођењем демократије, као што су је на силу увели у Авганистан, Ирак, Либију, некада просперитарне државе у којима је хаос и насиље од кад су их САД ,,ослободиле“, наравно све поменуте државе су богате нафтом. Када је српска покрајина пала у шаке НАТО, откривен је прави разлог отимачине нашег Косова из састава Србије. Вишегодишњим анализама геологије Косова дошло се до запањујућих података. Централна Србија има залихе угља за следећих 30 година, а јужна покрајина има за будућих 16 векова. Укупно богатство Србије и Војводине без Косова процењено је на 200 милијарди долара. На Косову се налази чак 20% светских залиха хрома, као и велика налазишта никла, бакра, цинка, олова, магнезијума, бизмута, сребра, злата, кобалта, магнезита и боксита.Богатство самог Косова у рудама је око 500 милијарди долара.
Рачуница је јасна. Запад ће „ослободити напаћене“ косметске Албанце чији тероризам и нелегитимну сецесију су подржали на све начине, а заузврат ће узети руде и читаву енергетску инфраструктуру у коју је Србија уложила милијарде долара у прошлости. Из тог разлога тзв. званичници „независног“ Косова не крију да воде политику по диктату Вашингтона. Резолуција 1244 СБ УН штити право Србије на пун суверенитет и територијални интегритет. Иза Србије стоје Русија, Кина и већина светске популације чије земље су чланице УН. У Венецуели је ситуација слична. Председник који штити економске и политичке интересе своје земље мора бити уклоњен по сваку цену. Опозиција коју финансира западни лоби мора испунити своју улогу попут косовских сепаратиста. У игри је и грађански рат као повод за војну интервенцију западних сила. Уз председника Мадура је већина нације, армија и моћне Русија, Кина, и Индија.
Остаје нада да ће превладати разум и да народ неће дозволити нови пљачкашки поход Запада на ресурсе независне Венецуеле као на богатом српском Косову. Наду пружа неуспех успостављања западне ,,демократије“ у нафтом богатој Сирији. Где је све почело као сада што гледамо у Венецуели, са грађанским протестима прозападне опозиције и убрзо се претворило у пакао грађанског рата. Спас је стигао уласком Русије и Ирана на позив легитимног председника Башара.
Запад је по први пут заустављен у сејању разарања и отимачини ресурса друге суверене државе. Стога Венецуела нека не брине. Ако запад крене отвореном агресијом, Русија ће стати уз Венецуелу. Већ стиже најсавременије руско оружје за одбрану суверености Боливијарске републике Венецуеле. Мадуро мора опстати ради заштите суверености свих држава света.
Миша Вацић, председник Српске деснице
