Прича о америчкој изборној бруци и даље траје, пред очима целог света, више од две седмице после изборног дана, 3. новембра. То јест, трајала би пред очима целог света, кад је најмоћнији амерички и западни медији и технолошки гиганти из Силицијумске долине не би толико строго цензурисали, пристрасно коментарисали и ограничавали њено ширење.
Важећи председник, Доналд Трамп, којем мандат по закону истиче тек 20. јануара следеће године, и даље улаже жалбе на изборне резултате, што је и његово право, по уставу и законима Сједињених Америчких Држава. Но, то право му неуморно оспоравају горе-поменути медији и технолошки гиганти – првенствено Фејсбук и Твитер – константним покушајима организованог омаловажавања, цензуре или отвореног игнорисања.
У исто време, ти исти медији и техно-гиганти већ третирају председниковог противкандидата, Џоа Бајдена, као новоизабраног председника, иако изборни резултати у кључним државама још ниси прошли све законске поступке потврђивања и решавања жалби, а електори треба да гласају тек 14. децембра.
И не само да Бајдена тако третирају, већ му активно помажу у прављењу притиска на Трампа да га и сам призна за победника избора и почне с њим да дели најосетљивије обавештајне податке и све друго што следује неком ко треба да се усели у Белу кућу за два месеца.
Једноставно речено, преко мас-медија и мас-друштвених мрежа јавности се систематски, свесно намеће наратив, како би се наметнуо свршен чин.
Све је готово, свака жалба је узалудна, сви докази о изборној крађи су небитни. ”Зна се” ко је победник. Ко год то доводи у питање је ретроградни фашиста, гласи систематски пласирана сублиминална порука.
Није ли, да подсетимо, досадашња председница Представничког дома Конгреса, Ненси Пелоси, непосредно уочи избора, самоуверено изјавила да ће Џо Бајден бити инаугурисан као нови председник САД 20. јануара 2021. ”какви год били коначни резултати избора”?
Није ли Хилари Клинтон у августу изјавила да Бајден”не треба да призна пораз под било којим условима”, зато што ”верује” да ће он на крају победити?
Нису ли многобројне промашене анкете месецима уочи избора прогнозирале убедљиву победу Бајдена, с циљем да не само одврате Трампове бираче већ и да подстакну донаторе да убаце још који милион у касицу Бајденове кампање – и кампање кандидата Демократске партије уопште?
Чему више досадне приче о ”теоријама завере” – када се завера очигледно спроводи у пракси? И није је уопште тешко уочити, уз само мало труда.
Узгред, кад смо већ код лажних анкета, ево једне занимљиве анегдоте. Један од људи у центру америчке изборне ујдурме је човек по имену лорд Марк Мелок Браун, председник управног одбора фирме која је власник фирме Смартматик, чији софтвер и гласачке машине су се масовно користиле током протеклих избора и, како тврди Трампов правни тим, допринеле масовној изборној крађи за коју тврде да се десила.
Браун се бавио многим стварима у животу – од писања за угледни часопис Економист до вишедеценијске политичке и пословне сарадње са Џорџом Соросом, места потпредседника Светске банке, министарског мандата у влади британског премијера Гордона Брауна, функције заменика генералног секретара УН Кофија Анана…
На самим почецима своје каријере, 1986. године, Браун је био ангажован на Филипинима, у победничкој кампањи Корасон Акино против дугогодишњег председника Фердинанда Маркоса.
По самом Брауновом казивању, круна његовог ангажмана била је ”производња” једне излазне анкете по којој је Акино наводно победила са 55% гласова, после чега се ”Маркос више није опоравио”. Уз то, Браун је за њу написао ”победнички” говор који је она прочитала пре него што су изборни резултати били познати.
Као што знамо, нпр. из случаја црногорског референдума, ово је једна од кључних техника које су касније разрађене и усавршене током низа пост-хладноратовских ”обојених револуција” широм света. Стављање неспремног противника у психолошку дефанзиву и јавност пред свршен чин.
Не догађа ли су управо сличан покушај у САД? И како то да је у епицентру гужве (поново) особа врло блиско повезана са неизбежним Соросом и његовом глобалистичком агендом?
На сам изборни дан, 3. новембра, неко из Њујорк тајмса је твитовао а затим, после жестоке негативне реакције на друштвеним мрежама, обрисао поруку која је дословце гласила: ”Улога проглашавања победника председничких избора у САД припада информативним медијима“.
Упркос брисању, из постизборног понашања не само Њујорк тајмса већ и других великих медија се јасно види да они и даље тако мисле – да су они ти који имају пуно право да преузму улогу институција и процедура правне државе, проглашавају победнике и губитнике, крунишу краљеве…
Да не заборавимо и то да су се, у првим постизборним данима, сви битни западни лидери практично утркивали у томе ко ће пре да Бајдену честита ”победу”, упркос томе што она, ни до данашњег дана, није званично потврђена, од јединих институција које су за то надлежне.
Шта то човечанству нуди савремени Запад?
За време Хладног рата и у првих пар деценија после пада Берлинског зида, могло се још и легитимно тврдити да нуди какву-такву демократију и правну државу која гарантује личне слободе, правну сигурност и грађанску равноправност. Данас нам се са исте стране света нуди виртуелни свет под све строжом контролом пристрасних медија који би да узурпирају функције институција, корпоративна контрола свих сегмената живота и све строжа цензура јавне речи коју спроводе медијско-технолошки гиганти који уживају монополски положај на тржишту.
Да не изоставимо и посебну посластицу која се напаћеном човечанству нуди све отвореније нуди – тзв. ”велико ресетовање”, у режији светских моћника и олигарха који стоје иза Светског економског форума (оног истог што сваке године организује чувени самит у Давосу), са претензијама темељног преображаја људског живота и функционисања на глобалном плану, наравно, уз беневолентни надзор ”добромислећих” милионера и милијардера-”хуманиста” и њихових политичких и НВО гласноговорника.
Извршни председник Светског економског форума, Клаус Шваб, има лепе визије за човечанство. По њему, ”четврта индустријска револуција” која је у току, и о којој је Шваб написао књигу, довешће до ”спајања нашег физичког, дигиталног и биолошког идентитета”. Разне надлежне власти ће моћи да ”упадну у претходно приватни простор наших умова, читајући наше мисли и утичући на наше понашање”. Микрочипови ће бити уграђени испод наше коже. И томе слично.
Узгред, и горе поменути Мелок Браун је такође члан Светског економског форума, и бивши потпредседник.
И баш некако се, у свим тим плановима, Ковид-19 помиње као згодни окидач за ”велико ресетовање”, јер свет ”више никад не може да се врати на старо”. Сасвим ”случајно”, управо је појава Ковид-19 волшебно омогућила масовно увођење гласања поштом у САД, које је и главни фактор који доводи у питање регуларност тамошњих избора. И, још ”случајније”, Светски економски форум је, заједно са Фондацијом Била и Мелинде Гејтс и Универзитетом Џонс Хопкинс, организовао симулацију глобалне пандемије и суочавања са истом у октобру 2019 – дакле само пар месеци пре појаве првих случајева Ковида-19 у Кини (сада се испоставља да су случајеви почели да се појављују још раније те године, нпр. у септембру у Италији, а вероватно и раније у САД и Шпанији).
Све горе-наведено је суштина онога што данашњи западни (квази)либерални естаблишмент нуди човечанству. Намештени, односно нетранспарентни избори. Диктатура медија. Цензура техно-гиганата. Трансхуманизам. Тотални надзор. Све беспрекорно упаковано и заогрнуто плаштом ”сигнализирања врлине”, ”бриге за планету”, ”бриге за здравље”, ”човечанство”, итд.
Све у реду. Само назовимо ствари правим именом. Ово је будућност коју западни ”демократизатори” желе да нам наметну. Ако неко ту пронађе праву демократију и слободу, нека одмах јави.
За свега три деценије – ствари су се окренуле 180 степени. Тоталитаризам сада долази са Запада. И то више не виде само они који неће то да виде.
