Оштра игра турског председника Реџепа Тајипа Ердогана против западних представника годинама пролази због јаког „уцењивачког потенцијала“ Турске. Турска је незамењива на југоисточном крилу НАТО, Американци страхују од приближавања Ердогана Русији, а ЕУ од „рушења бране“ избеглицама у Турској.
Наређење турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Министарству спољних послова да се протерају амбасадори десет земаља многе је изненадило и представља нови изазов и за НАТО, и за западне земље, сматра Војислав Лалић, дугогодишњи дописник српских медија из Турске.
Интересантно је да је САД тражила објашњење тог потеза а да земље попут Норвешке и Шведске не могу да схвате зашто је Турска повукла тај потез, додаје он. Такође, сматра Лалић, интересантно је да се два дана после изјаве Ердогана није огласио нико у турском Министарству спољних послова.
До најаве протеривања амбасадора десет земаља дошло је након што су они на друштвеним мрежама затражили да се ослободи борац за људска права Осман Кавала. На турској „црној листи“ персона нон грата нашли су се амбасадори Канаде, Француске, Финске, Данске, Немачке, Холандије, Новог Зеланда, Норвешке, Шведске и САД.
Захтев за ослобађање Кавале упутили су и Европски суд за људска права и Европски савет. Из Савета Европе су саопштили да ће, ако не ослободе Кавалу ког турске власти годинама држе у притвору без пресуде, покренути поступак искључења Турске.
Уцењивачки потенцијал Ердогана
Ердоганово наређење о протеривању десет амбасадора још више ће погоршати односе између Турске и западних земаља и НАТО, пре свега САД, истиче Лалић и додаје да председник Турске у последње време игра двоструку игру тако што све више игра на карту Москве.
Подсећа да Турска и САД већ дуже времена не могу да нађу заједнички језик око многих питања попут турске куповине руских ракета С 400 након чега је Америка увела санкције Турској и блокирала њено учешће у производњи авиона Ф 35, иако је Турска уложила више од милијарду долара у тај пројекат.
Та се ситуација и даље заоштрава и није искључено ће Ердоган поново покушати да уцењује Америку, чак ни да, евентуално, уместо америчких купи руске авионе.
„Турска је једна од најзначајнијих чланица НАТО, незамењива на југоисточном крилу и Ердоган очигледно игра на ту карту јер је свестан да је незаобилазан фактор. Мада, лично мислим да он игра двоструку игру. Али то не значи да се то не може и десити, а већ има исхитрених коментара на Западу у којима се тврди да је Турска већ почела да окреће леђа НАТО. То би био лом не само за НАТО него и за саму Турску“, каже Лалић.
Игра уочи сусрета са Бајденом
Ипак, према његовим речима, у овом тренутку готово је неизводљиво да Турска напусти НАТО из простог разлога што је Турска и стратешки и наоружањем деценијама везана за Алијансу и немогуће је преко ноћи да је напусти.
„Ердоган је тога очигледно свестан и зато игра на карту Русије али он сада нуди и да купи ракете ‘Патриот’ и Ф 16 уместо најсавременијих авиона Ф 35, јер је турска авијација застарела“, каже Лалић, подсећајући да би Ердоган и амерички председник Џозеф Бајден требало би да се састану у Риму 31. октобра на самиту Г 20.
Турска брана за избеглице ка ЕУ
Кад је реч о уцењивачком потенцијалу Ердогана наспрам ЕУ, односно пуштању таласа миграната ка унији, према Лалићу, реч је о проблему који стално оптерећује односе Турске и ЕУ.
Анкара упорно оптужује Брисел да се дволично понаша након постигнутог споразума из 2016. и заустављања таласа избеглица у Турској јер ЕУ не испуњава своје обавезе, иако у Бриселу стално тврде да су уплатили обећаних шест милијарди евра, додаје наш саговорник.
Однос ЕУ и Турске практично је сведен на протоколарне сусрете, истиче Лалић и подсећа да већ годинама Турска није отворила преговоре ни о једном поглављу. Турска је 2005. године почела приступне преговоре, истог дана кад и Хрватска, а Хрватска је већ осам година пуноправни члан док је Турска завршила преговоре о само једном поглављу.
„У Турској је све веће расположење против ЕУ иако у влади кажу да је то њихов стратешки циљ. Коментаришући најновији извештај о приближавању Турске ЕУ који је најкритичнији до сада јер се у њему каже да су преговори практично престали, један турски посланик је у парламенту рекао да ако ЕУ настави тако да се понаша, Турска ће ући у ЕУ у 22. веку, ако и тада уђе“, закључио је Лалић.