Шта још треба да уради и каже овај лик из југословенско-титоистичке интелектуалне баруштине, па да српски народ нађе начин да се одбрани од његове злобе, клеветништва и заједљивости? Шта можемо да кажемо за стране шпијуне или спољне непријатеље Србије, кад неко овакав (као што је од Мила Ђукановића недавно награђени професор новосадског Универзитета Миленко Перовић) несметано посвећује читав свој живот мржњи према Србима и српству?
Овај сабласни тип говори (на црногорском државном радију, али и иначе) да се, наводно ”са разлогом”, сви у регији ”радују – кад Србија пати”?! То каже створење које је цео живот провео на грбачи истог тог српског народа, читаву каријеру тражећи разлоге да нападне и извређа своје српске сународнике и колеге.
Припадник Мирашеве мрзитељске секте и сваког удружења и активности где се може бациту какав камен на Србе и даље живи у тој истој Србији, посветивши све своје време и способности – рушење српства као нечег нагорег што постоји на свету целом.Али, остаје питање: Шта урадити па спречити (макар и са вишедеценијским закашњењем) оно што је и нашим Уставом забрањено; оно што умногоме надмашује многа друга тешка кривична дела?
Како зауставити овако штетно и нескривено деловање једног, замислите, ”професора етике” у српском универзитетском систему?
Које су нам могућности уопште остале на располагању, пошто је ова дилеја надживела већ толике политичке режиме у којима је удобно боравио, живећи као бубрег у лоју?
Шта да се ради кад неко не крије своју мржњу и противљење свему што постоји у српском друштву, без трунке захвалности за све оно што је добио од те исте (њему тако омражене) државе?
Драгослав Бокан
