Постоје речи у нашем језику које се често употребљавају, које су само наше и по којима се ми као народ препознајемо. Једна од тих речи је и „буразер“.
Многи мисле да је она новијег датума и да је део шатровачког вокабулара. Али, истина је другачија.
„Буразер“ је уписан и у Вуков Рјечник (1848) као турска реч. Највероватније ју је Караџић чуо први пут у Босни. Етимолог Петар Скок води ову реч као турцизам, али указује да јој је порекло персијско.
Турци у свом речнику немају много изворних турских речи. Сматрани су за степски и примитиван народ који је био духовно сиромашан, те су свој језик градили на позајмицама културно развијених народа, највише од Персијанаца.
У персијском језику реч „буразер“ се изговара „бирадер“ и значи брат. Како етимолози тврде, ова реч је још старија. У древним Авестама гласи „братар“, а у санскриту „бхрата“. Отуда се ова реч изговара слично у скоро свим индоевропским језицима и има исто значење-брат.
Наша реч „буразер“ и персијска „бирадер“ су из истог корена. У немачком језику ова реч се изговара „брудер“, у енглеском „брадер“. Само код нас ова реч се изговара „буразер“ и то много говори!
Основа речи „буразер“ је реч „бураг“, што значи: стомак, утроба, трбух, мех. Отуда је настала и реч „пробуразити“(расећи стомак). Односно, буразери су браћа по матери, јер су из истог бурага (трбуха).
Ова реч је карактеристична за Шумадију. Када се неко неком обраћа са „буразеру“, обраћа се себи равном (као да их је иста мајка родила).
Ова реч може да се изговори на много начина, да може изразити непредвидиво много различитих односа и значења.
Од изненађења (Гле, буразер!) до чуђења (Бре, буразеру!?), од блискости (Буразеру мој!) до претње (Пази, буразеру!). Свако „буразеру“ изговорено је на другачији, недвосмислен и веома сугестиван начин.
Уколико вас неко упита: „Шта хоћеш ти, буразеру“, не морате да одговорите, него трчите колико вас ноге носе, што даље од буразера!
