По одлуци Хашког трибунала, чији је рад наследио Механизам за кривичне судове, осуђени Срби казне издржавају углавном у затворима Немачкој, затим у Пољској, Данској, Естојини, Финској и Француској.
У затворима европских држава тренутно 14 спрских држављана осуђених пред Хашким трибуналом, издржава вишедеценијске затворске казне између 20 и 40 година, док два осуђеника издржавају казне доживотног затвора, а Србија последњих 10 година тражи од Савета безбедности Уједињених нација да им се омогући служење казне у Србији.
Сви они су већ стари и болесни и ретко виђају своје породице, а у најтежем положају су Милан Мартић и Драгомир Милошевић који казне служе у затвору у Естонији.
Да не би било забуне о каквом се положају ради, Министарка правде Нела Кубуровић у изјави за Тањуг појашњава да Мартић и Милошевић нису дискриминисани у односу на друге осуђенике служе казне у естонском затвору.
Реч је, како каже, о томе да њихов положај отежава то што јер не познају језик државе у којој издржавају казну нити постоји могућност да им се обезбеди преводилац.
Њима је због тога отежана комуникација, па су им ускраћене неке основне потребе, између осталог и могућност достављања књига, навела је Кубуровић и додала да им ни посете породица нису честе због не тако лаке конекције са Естонијом.
Такође су тражили да у ћелијама буду сами, али им то није омогућено.
Због тога је Министарство правде више пута писало председнику Механизма Теодору Мерону и Министарству правде Естоније, а због целе те ситуације и Међународни Црвени крст је изразио своју забринутост, напоменула је Кубуровић.
Већина осуђених Срба је старије доби и често немају адекварну медицинску заштиту, навела је министарка, истичући да је девет Срба умрло пирликом издржавања казне, док су неки умрли и пре окончања поступка пред Трибуналом.
– То је једна од ствари која баца и сенку на сам рад целог трибунала последњих 20 година и један од разлога због којих Србија последњих 10 година тражи од Савета безбедности Уједињених нација да им се омогући служење казне у Србији – навела је Кубуровић.
Недавно је на седници СБ, она лично позвала Сектретаријат да изврши мониторинг над затворима у Србији, за које каже, да испуњавају све европске стандарде.
То, како је навела, из године у годину потврђује и Савет Европе, када оцењује стање у српским затворима, њихову оптерећеност и до сада је у документима утврђено да нема ни тортуре ни муцења.
Кубуровић је истакла да је држава спремна да прихвати међународни надзор над спровођењем санкција које је окривљенима изрекао Трибунал.
Указујући да Србија свакако не би могла да доноси одлуке о њиховом условном отпусту осуђених или умањењу казне без одлуке Механизма или Савета безбедности, министарка је навела да је управо то био један од разлога који се често наводио као разлог зашто не би требало Србији да се дозволи да осуђени у њеним затворима издржавају казне.
Она је напоменула да је у октобру прошле године, приликом посете Мерона Београду, од њега добила уверавања да се Механизам не противи евентуланој одлуци Савета безбедности да њени држављани казне служе у Србији.
То би, према њеној процени, требало да подстакне Секретартијат Уједињених нација да поднесе иницијативу Савету безбедности који треба да одобри служења казни у Србији.
Када су у питању Радован Караџић и Ратко Младић, они су још увек у притвору у Шевенингену и чекају окончање другостепених поступака по жалбама.
Што се тиче Караџићевог здравља, Министарство правде није имало захтеве или обраћања, али су чланови Младићеве породице и његови адвокати више пута иницирали да Влада Србије да гаранције за његово привремено пуштање на слободу.
– Влада је још пре годину дана дала гаранције и оне остају на снази – навела је Кубуровић.
Она је указала да је у току поступак поновног вештачења Младићевог здравственог стања, па остаје да се види какви ће бити резултати.
– И овог пута прегледају га лекари који нису из Србије. У питању су експерти из иностранства, али је Србија прихватила иницијативу његових адвоката да помогне приликом новог здравстевног вештачења – навела је министарка.
Они су умрли иза хашких решетака
ДР МИЛАН КОВАЧЕВИЋ 1998.
СЛАВКО ДОКМАНОВИЋ 1998.
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ 2006.
МИРОСЛАВ ДЕРОЊИЋ 2007.
МИЛЕ МРКШИЋ 2015.
ЗДРАЦКО ТОЛИМИР 2016.
