Зграда бивше Главне железничке станице биће дом Историјског музеја Србије, а обнова ентеријера могла би почне крајем 2021.
Идеална зграда, њена величина и позиција, овако др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, описује здање бивше Главне железничке станице на Савском тргу које ће бити нови дом институције на чијем је челу. Тако је Влада Србије одлучила прошле недеље – да Историјски музеј Србије буде пресељен у објекат Главне железничке станице који је према најавама председника Србије Александра Вучића из септембра ове године требало да постане музеј средњовековне Србије. Зграда је била виђена и била малтене готова ствар као нова адреса Музеја Николе Тесле који такође због неадекватног простора у Крунској улици треба да се сели. Где и када – и даље је загонетка.
Бојићева нема одговор на питање да ли је влада коначно ставила тачку на судбину здања на новом Савском тргу или изненађењима још није крај, односно да ли ће Историјски музеј делити простор са још неком институцијом тог типа. Она каже да је пресрећна што је један од најкомплекснијих музеја у земљи коначно добио простор какав и заслужује јер је установа која постоји 57 година раштркана на три локације што је отежавало рад и бригу о културно-историјском наслеђу. Уступањем објекта испред којег је постављен споменик Стефану Немањи сви запослени у музеју, депо, библиотека, радионице, изложбени простор и галерија биће на једном месту. Али тек када унутрашњост споменика културе од великог значаја, подигнутог 1884. године према идејном решењу бечког архитекте Вилхелма фон Флатиха које је разрадио Драгиша Милутиновић, буде обновљена. Бојићева се нада да би реконструкција могла да почне крајем следеће године.
– Најпре треба да се упишемо као корисници те зграде која нам у потпуности одговара и ми смо коначно досањали тај сан да добијемо одговарајући простор захваљујући између осталих и Маји Гојковић, министарки културе. Очекујемо да нам влада додели средства за обнову како бисмо ентеријер прилагодили нашим потребама. Треба заменити све инсталације, увести парно грејање, има много преградних зидова од гипса и дрвених летвица које треба уклонити − истиче Душица Бојић.
Долазни перони, наглашава она, могли би да послуже као простор за скулптуре које су у колекцији Историјског музеја Србије, а перонски део који има око 300 квадрата предвиђен је за привремене и гостујуће изложбе, концерте, представе…
На новој адреси Историјски музеј Србије моћи ће да представи национално благо од средине седмог до половине 20. века, каже директорка музеја.
– Средњем веку биће посвећена посебна пажња. Србија је тада била озбиљна царевина. Желимо да прикажемо српске владаре, српске инсигније. Поседујемо оригинални печат кнеза Стројимира из друге половине деветог века из породице Властимировић која је тада владала. Део сталне поставке биће и Косовски бој. Радимо идеалне реконструкције српских средњовековних круна мушких и женских, престола цара Душана, одежда, накита, мачева, жезла, оружја. Све то постоји нововековно у вези са краљем Петром Првим Карађорђевићем. Имамо шта да покажемо – истиче директорка Историјског музеја Србије.
Ни председник Србије у септембру није имао дилему како ће напунити будући музеј средњовековне Србије упркос јавности која се и даље пита шта би било изложено у таквом музеју ако икада буде и основан. Идеја о средњовековном музеју Србије јавно је поменута у скупштинској одлуци града Београда из 2017. године када је споменик Стефану Немањи премештен на трећу локацију − будући Савски трг испред здања Железничке станице. Тада је поменута и архивирана све до пре два месеца када је одјекнула вест да је Вучић прихватио предлог Милоша Јовановића, председника ДСС-а, да здање у Савском амфитеатру буде претворено у музеј средњовековне Србије. У најмању руку неочекивани обрт јер је готово извесно било да ће Теслина заоставштина бити нови станар на највећем тргу Београда. Хоће ли она бити дислоцирана на Дорћол у здање термоелектране „Снага и светлост”, засад није познато. Оно што се јесте то је да су оснивачка права са града у мају ове године пренета на Републику Србију и да Тесла засад, на основу званичне владине одлуке, остаје на Врачару.
