Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ненад Стефановић оценио је да је председник Високог савета тужилаштва (ВСТ) Бранко Стаменковић изнео неодговорно и неприхватљиво мишљење у једном од изјашњења поводом одлучивања Уставног суда о приговорима на одлуку ВСТ за избор јавних тужилаца из реда јавнотужилачких помоћника у ВЈТ у Београду.
У отвореном писму, које је у форми дописа послато и ВСТ и Уставном суду, Стефановић критикује Стаменковићев став да Посебни јавни тужилац за високотехолошки криминал, који руководи посебним одељењем у оквиру ВЈТ у Београду, има иста овлашћења као и главни јавни тужилац ВЈТ у Београду, што је, сматра Стефановић, незаконито тумачење јер прети фактичком успостављању два главна тужиоца у истом тужилаштву и потпуно је погрешно тумачење интенције законодавца, објављено је на сајту ВЈТ.
ВЈТ подсећа да је Одлука о избору девет поменутих јавнотужилачких помоћника пала на Уставном суду након улагања приговора незадовољних кандитата за тужиоце и „неприхватљивог“ објашњења председника ВСТ, у којем се између осталог наводи, да је руководилац одељења за Високотехнолошки криминал у саставу ВЈТ у Београду „по одредбама лекс специалиса у овој области, изједначен с функцијом главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду и да самим тим има право на израду годишњег плана и распореда послова, на коју се може уложити приговор о коме одлучује ВСТ“.
„Уколико би се прихватило овакво незаконито тумачење према којем руководилац посебног одељења за високотехнолошки криминал има идентична овлашћења као и главни јавни тужилац, тиме би се дошло до апсурдног резултата по коме би у саставу једног јавног тужилаштва имали два главна јавна тужиоца, чија би овлашћења међусобно долазила у супротност, што је директно кршење одредбе члана 4 Закона о јавном тужилаштву, према којем јавним тужилаштвом руководи главни јавни тужилац (који може бити само један у јавном тужилаштву), коме су хијерархијски подређени сви остали јавни тужиоци у том тужилаштву“, наводи се у писму.
Стефановић додаје да према тој „крајње неприхватљивој визији“ одељење за високотехнолошки криминал би се претворило у „хибридно квазитужилаштво“, које не би било ни самостално тужилаштво, нити класично одељење у саставу ВЈТ, већ нешто између та два, што дефинитивно није била интенција законодавца када је ово посебно одељење формирано.
Он сматра да се на овај начин најгрубље задире у хијерархијска овлашћења главног јавног тужиоца и покушава и нарушавање хијерархијске организације ВЈТ у Београду.
Што се тиче других одељења у саставу Вишег јавног тужилаштва у Београду, нарочито Посебног одељења за сузбијање корупције чија је месна надлежност подударна с месном надлежношћу Апелационог јавног тужилаштва у Београду, Стефановић је истакао да Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против организованог криминала, тероризма и корупције прописује да руководиоца тог одељења поставља јавни тужилац из реда јавних тужилаца у ВЈТ, док руководиоци нису изједначени по својим правима и обавезама са главним јавним тужиоцем, нити за тим има потребе.
Указао је да организовање тестирања за кандидате који су конкурисали за избор на избор за функцију јавних тужилаца у ВЈТ у Београду, којим ВСТ проверава њихова стручна знања из области битних за рад у одељењу за високотехнолошки криминал, као и саопштавање кандидатима од стране појединих чланова комисије ВСТ да је конкурс наменски расписан за попуњавање места у Посебном одељењу за борбу против корупције и Посебном одељењу високотехнолошки криминал ВЈТ у Београду, представљају покушај озбиљног, незаконитог мешања у унутрашњу организацију ВЈТ у Београду.
„То је такође покушај ВСТ да узурпира законска овлашћења главног јавног тужиоца која се односе на годишњи план и распоред послова из члана 39. Закона о јавном тужилаштву“, сматра главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.
Он је подсетио да је израда годишњег плана и распореда послова искључива надлежност главног јавног тужиоца у односу на јавно тужилаштво којим руководи и да ВСТ нема овлашћења да се у то упушта, а камоли да одређује који ће јавни тужилац бити распоређен у које одељење.
„Високи савет тужилаштва би требало да буде гарант самосталности рада тужилаштава у Републици Србији, а не да својим незаконитим поступањима угрожава њихову самосталност“, закључио је Стефановић у свом допису.