Стеван Шупљикац је рођен у Петрињи 1786. године у граничарској војничкој породици. Отац му је служио као официр. Основну школу је завршио у Петрињи, а гимназију у Сремским Карловцима.

  1. ступио је у аустријску војску, у пук његовог оца и већ прве године је постао официр. 1809. постао је потпоручник, а 1810. године поручник.
  2. године постао је капетан. Исте године, у саставу француске армије, учествовао је у походу на Русију, а за војне заслуге, постао је први Србин који је од Наполеона добио Орден Легије части.

Наредних година, служио је поново у аустријској војсци у Панчеву, где му је био командни центар, Италији а затим у Лици где је био командант Огулинске регименте.

На Мајској скупштини 13. маја 1848. изабран је за српског војводу. У то време се налазио на ратишту Италији, за време Првог италијанског рата за уједињење. Аустријска влада није прихватила његов одлазак у својству војводе у Сремске Карловце, сматрајући да Српска Војводина не постоји, па самим тим ни чин војводе. Одобрење је стигло тек пошто је дошло до отвореног сукоба са Мађарима.

У Сремске Карловце је дошао тек 6. октобра 1848. Свечано је дочекан, а Светозар Милетић га је подравио песмом “Већ се српска застава вије свуда”, која се сматра првом првом химном Српске Војводине. Славље је трајало три дана.

Ту је преузео војну команду. Затекао је преко 20.000 слабо наоружаних војника без униформи и без довољно официра. Бавио се организовањем војске и како да што пре оспособи српску војску за борбу. Тада је на територији Српске Војводине проглашена општа мобилизација. Видевши да Мађари потискују Србе према Дунаву, предузео је мере одбране.

◾Умро је 27. децембра 1848. године у Панчеву од срчане капи, у тренутку када се спремао да дочека Милутина Петровића, брата хајдука Вељка са 3.000 добровољаца.

◾Патријарх Рајачић је тражио да се по свима црквама ова вест обзнани великим звоном, као и да током наредних годину дана, на свакој литургији помињу његово име, како би се сачувало сећање на војводу Шупљикца важност његове личности и чина за српски народ.

◾Сахрањен је 1. јануара у манастиру Крушедол, поред деспота Ђурђа Бранковића.

Слава прецима!