Стивен Бенон, некадашњи идеолог кампање Доналда Трампа и нове деснице, у Бриселу оснива фондацију која ће подржати крајњу десницу пред изборе за Европски парламент. Крајњи циљ је борба против утицаја Џорџа Сороша.
Звали су га „Трамповим Дартом Вејдером“, мастермајндом из сенке, човеком који је наводно одлучујуће утицао на концепт председничке кампање која је њујоршког милијардера увела у Белу кућу. Стивен Бенон (64), некадашњи издавач утицајног конзервативног портала Брајтбарт, важи за водећег идеолога онога што се у Америци назива Alt-Right (алтернативна десница), а у Европи „новом десницом“.
Бенон је свега шест месеци био саветник председника Трампа након чега је међу њима пукло прошлог августа. Понешто о разлазу се могло прочитати у бестселеру новинара Мајкла Волфа („Огањ и гнев: Унутар Трампове Беле куће“). Бенон је, према том извору, Трампа сматрао „неписменим идиотом“ који се бојао уласка у Белу кућу. Трамп је, наводно, мислио да је Бенон полудео, чак је и њему био превише радикалан.
Ипак, сива еминенција нове деснице није отишла у пензију. У марту је Бенон наступио пред присталицама француског Националног фронта у Лилу. Уз овације је варирао гесло из Комунистичког манифеста: „Патриоте свих земаља, уједините се!“
НИКАД У ПРВОМ РЕДУ
Ових дана је амерички информативни портал Дејли бист објавио Бенонове намере да ускоро у Бриселу оснује фондацију „Покрет“ („The Movement“) која треба да подржи снаге десније од традиционалних конзервативаца и демохришћана. Циљ је поход десничара на Европски парламент чији се нови сазив бира у мају идуће године. Фондација ће наводно подржати такве странке широм ЕУ анализама, истраживањима, идеолошким материјалом.
Бенон је одушевљен победом брегзиташа или уласком италијанских десничара у власт, свестан да су неки од успеха постигнути уз скромне ресурсе. И што га посебно интригира – међу европским десничарима готово да нема сарадње и размене знања.
Немачки новинар Тилман Јенс у разговору за DW упозорава да је Бенон посебно вешт и посебно опасан у изборним кампањама. „Бенон је увек себе видео као господара таме. Не воли транспарентност, увек је у позадини. Никада се није гурао у први ред већ је делао као снајпериста из другог или трећег реда. То је опасно код њега“, каже Јенс је прошле године објавио књигу „Стивен Бенон – Трампов мрачни шаптач“.
Бенон већ има искуства у Европи. Био је у управном одбору дубиозне британске агенције Кембриџ аналитика која је преко Фејсбука прибавила застрашујуће прецизне поатке о десетинама милиона америчких бирача којима су затим сервирани за њих прилагођени огласи. Циљ је била победа Трампа. Исто је учињено и током кампање за Брегзит. „Он је заиста одлучујуће управљао кампањом за Брегзит. Често се сретао са Борисом Џонсоном“, каже Јенс.
Овај новинар међутим није сигуран како ће Бенонова фондација у Бриселу функционисати и подсећа да америчког стратега до сада није држало место, па је питање хоће ли изгурати до избора за Европски парламент.
„Опасност се састоји у томе да, користећи сва средства без скрупула, Бенон иницира изборну кампању потпуно нових димензија. Према томе ће све на шта смо навикли бити дечија игра“, додаје Јенс.
КАСТИНГ У ЛОНДОНУ
Премда у Немачкој већ има гласова који траже да се Бенону забрани долазак у Европу није јасно на којим би основама то било учињено. Михаел Рот, државни секретар у Министарству спољних послова Немачке, каже да се „не треба плашити националистичких кампања којима господин Бенон хоће да обори Европу на колена. Наше вредности су јаче од његове мржње и његових лажи“.
Американац је у разговору за Дејли бист рекао да европски покрет не би требало да обухвата „етно-националисте“ јер би то могло одвратити „популистичке националисте“, како Бенон зове оне са којима би да ради. Но недавно је у Лондону примио и Кента Екерота из Шведских демократа, партије настале на нацистичкој идеологији супремације, а која сада са антиимигрантским порукама може да рачуна на петину бирача.
Осим представника Националног фронта и британског индепендисте Најџела Фаража, којег добро зна од раније, Бенон је срео представнике више белгијских националистичких странака, а рачуна и на оне који су одавно у својим земљама мејнстрим – Виктора Орбана у Мађарској и Јарослава Качињског у Пољској.
Према Беноновим најавама, „Покрет“ ће имати десетак стално запослених укључујући стручњаке за испитивање јавног мњења и комуникације. Канцеларија фондације би могла и да се прошири уколико крајњи десничари у Европском парламенту освоје значајан број места и пројекат се покаже успешним. Бенон планира да половину времена проводи у Европи, али тек после новембра, када Американци бирају трећину сенатора, све конгресмене и 39 гувернера.
Ултимативни циљ је прилично крупан – победа над либералном Европом коју, према Бенону, одлучујуће подстиче америчко-мађарски милијардер Џорџ Сорош са својом фондацијом. „Отворено друштво“ је за тридесетак година упумпало 32 милијарде долара у сврхе стварање либералног друштва. Ако је веровати круговима око Бенона, наредне године у Европи могле би да буду борба два америчка утицаја. О Сорошу, којег сматра архинепријатељем, Бенон каже: „Сорош је бриљантан. Зао, али бриљантан.“
Извор: dw.com
