Балкански казан поново кипи. Антисрпске мере на Kосову, које ступају на снагу 1. септембра, већ су довеле до немира, и прете да се претворе у нешто много озбиљније од протеста.
У контексту онога што се дешава, изјава руског амбасадора у Београду Александра Боцан-Харченка о скором појављивању базе Оружаних снага Русије у Србији, изгледа крајње разоткривајуће.
Ескалација која је могла да доведе до рата догодила се 31. јула, али су тада на сцену ступили Руси. Амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко најавио је 8. августа скору појаву у региону силе, способне да у великој мери умањи амбиције псеудонезависних косовских Албанаца. Ове снаге ће бити руска војна база, која ће бити распоређена ако се о томе постигне договор између Москве и Београда.
Да ли ће овај споразум бити закључен и које могуће препреке могу настати на путу руске војске ка Балкану?
Руски експерт Јуриј Kнутов, тим поводом открива:
„Снабдевање ове базе неће бити лако организовати, због санкција које су уведене Русији, ротација кадрова ће бити отежана, као и испорука војних залиха. Потребно је разговарати о томе каква ће то бити база – чисто војна база, или логистичка база или центар за обуку. Ово последње би омогућило решавање задатака обуке војника и официра српске војске. Не заборавимо такође, да ће стварање руске базе заправо затворити пут Србији у Европску унију.“
Окружен непријатељима
Ако пођемо од најповољнијег сценарија за развој догађаја, односно од чињенице да ће се војно присуство Русије у Србији проширити, и више неће бити ограничено на заједничке вежбе, онда ће стварање базе донети много корисних ствари за две земље. За Београд ће то значити да НАТО више неће бити тако самоуверен, константно га позивајући да призна независност Kосова.
И сами Kосовари ће морати добро да размисле, пре него што организују још једну провокацију, која би претила да прерасте у пуно непријатељство.
Српска безбедност се може гарантовати само уласком у војни савез са Русијом, у ОДKБ, као и у Евроазијски економски савез.
Руска база у Србији решила би питање постојања саме државе. То би додатно заштитило земљу од свих изазова и претњи. С друге стране, било би корисно и за Русију, која би имала своје војно присуство на територији Србије и бранила се од Американаца и НАТО-а.
Иначе, Запад се већ успаничио, а то је најсигурнији знак да су Русија и њој пријатељска православна Србија на правом путу.
Проблеми које је горе идентификовао Јуриј Kнутов су решиви. На крају, српско ваздухопловство има и војно-транспортне авионе за допремање руског особља, на ново место службе. Остаје само да се „упали“ политичка воља за њихову примену.