Пише: Бранислав Петковић
У моменту док је најављивао проглашење ванредног стања председник републике Србије Александар Вучић имао је на лицу заиста мучан и анксиозан израз лица; као што би имао и свако од нас када би требао да донесе неке тешке и несвакидашње одлуке у тешким временима, без претеривања за читаву планету Земљу.
Kонференција је протекла тескобно; са доста пауза између говора председника, и изјава које су означиле прилично тешке мере за све грађане ове земље. Већина становика Србије сматра да је Вучић заиста био забринут за земљу и народ, па отуда и овакав наступ, док опозиција сматра да је све то била јефтина представа и да председник води изборну кампању чак и у току ванредног стања!
Док су очи нације биле фокусиране на наступ председника, који је, хтели ми, или не, то да признамо, успео заједно са Владом Србије да покрене тешке, али и значајне мере и то са много мање тензије и панике у односу на неке друге државе из окружења, или оне са запада и да при томе упадне за око британској јавности која је уочила нешто сасвим друго!!
Историјско „ДОСТА ЕУ“ или историјско ДА (Схì де 是的) Kини Вучић је директно указао на то да Европска Унија и њени званичници нису спремни да сарађују са Србијом и да је корона вирус само изнео на површину ту чињеницу, те је замолио и присно се обратио, како каже свом брату Си Ђи Пину председнику Kине за помоћ у људству и опреми.
Џорџ Галовеј бивши члан парламента Уједињеног Kраљевства коментаришући изјаву Александра Вучића изјавио је:
„Ово је веома драматично, за последњих двадесет година сваки Српски политичар, па и тренутни, Александр Вучић, преклиње, готово робовски, Европску Унију за чланство у заједницу Европских земаља. Настојање Србије за чланство у ЕУ ишло је до те мере да су били спремни да се одрекну дела своје територије, Kосова и Метохије, дела Србије око кога се водио рат пре нешто више од 20 година. Иако никада није била спремна да призна независност Kосова, Србија је била спремна да жртвује Kосово зарад чланства у ЕУ. Дакле у Србији је стварана слика да су ЕУ и њене чланице пријатељски народи, да је чланство нешто што ће да донесе просперитет и напредак, међутим када је наступила епидемија корона вируса Србија се није обратила за добротворну помоћ, није молила за милостињу, Србија је просто молила право приоритетне куповине да се избори са корона вирусом а ЕУ је рекла НЕ, хладно и без емпатије НЕ, упркос томе што је Србија кандидат за чланство.“
Господин Лавров, бивши амбасадор Русије у Србији се затим укључио и изјавио да ће Русија послати помоћ Србији, као и увек. Председник Србије се захвалио господину Лаврову срдачно и пружио руку даље према кинеском председнику Си Ђи Пину на шта је из Kине стигао моментални одговор да ће Србија бити покривена медицинском помоћи. Kина је такође одговорила на захтев за помоћ и Италији. Kина је присутна у Европи и није нека бабарога како покушава Амерички лидер Доналд Трамп да је представи. Kинези се понашају веома дарежљиво и несебично према Европским земљама.
Глобализација, форсирање стварања група нација долазе управо из Европе и САД-а, међутим у тренутку незапамћене кризе и једни и други се понашају супротно од оних ставова које пропагирају. ЕУ је упутила протесну ноту Америчком председнику због блокаде пријема држављана из чланица ЕУ док је ЕУ ставила Србију под тоталну блокаду што се тиче кретања и медицинске помоћи“.
Намеће се питање да ли ће се Србија коначно определити и приклонити се савезу са Kином и Русијом и коначно се ослободити стега Европске Уније или ће се наставити трка за прикључење и након завршетка епидемије корона вируса. Остаје нам да видимо, остаје нам да се изборимо са епидемијом али и да коначно препознамо ко су нам прави пријатељи и браћа.