Фантастичне камене фигуре покривене маховином дебелом као персијски тепих откриле су дрвосече на врху брда Главице, на неколико километара од гружанског села Борач. Они кажу да се на целом низу врхова околних брдашаца између планина Рудник и Котленик налазе сличне гигантске камене „коцке“, „лопте“ и „игле“.
Стене са врха брда Главице: дото: Новости
ВУЛКАНСКА ЂУЛАД: Геолози сматрају да би огромне камене кугле и „главе“ тешке по неколико тона у ствари могле да буду такозвана вулканска ђулад. Реч је о „капљицама“ лаве које су из вулкана лансирана високо, а затим су се током лета охладила и при паду задржала свој облик.
– Легенде кажу да су некад на сваком од ових брда била села, цркве и градови. Овде на Главици је, наводно, била црква, па је остало име Црквиште – прича нам Дејан Милошевић, доводећи нас до необичног пејзажа који се указао пошто су дрвосече посекле стабла.
– Људи верују да се на оваквим местима крије благо па долазе и копају.
У челу пространог правоугаоног удубљења усеченом у падину тестере су заиста откриле гомилу камених громада које изгледају као да су отесане, а дрвосече су биле убеђене да је реч о темељима неке дрвене зграде. Међутим, збунило их је што су у кругу од око 90 метара од врха брега груписане велике камене громаде, а неке од њих су налик на дивовске лопте и облутке тешке и по неколико тона као да је нека огромна рука згомилала као шљунак.
Геолози које смо консултовали кажу да је реч вероватно о природном феномену, јер је ово подручје било изузетно вулкански активно у прошлости. Ипак, сачували су дозу резерве, да су неке од монолита правилних ивица ипак обликовани људском руком.
Понекад природа направи конструкције које могу да личе на људску творевину, указује др Драгана Антоновић, председник Српског археолошког друштва, после увида у фотографије.
– Међутим, нешто слично је регистровано на Јухору и протумачено као келтски мегалити.
Требало би камење погледати изблиза ради провере да ли постоје трагови људске обраде.
Међутим и у случају да је природна творевина, делује импресивно – каже др Драгана Антоновић.
Борис Субашић
Извор: novosti.rs
