НА ДАН заштите природе у Србији, у понедељак, 11. априла, код Кикинде је пронађена отрована јединка младог орла крсташа, птице са националног грба, саопштило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.
Угинула птица пронађена је на ораници, а по свему судећи страдала је хранећи се затрованом лисицом. У близини су нађени и лешеви мишара, такође строго заштићене врсте.
Орлове крсташе већина грађана доживљава као национални симбол и забринута је за њихов опстанак, а случај отрованог крсташа унемирио је грађане вароши на северу Баната, као и све љубитеље природе широм земље.
– Изузетно нас је погодила и узнемирила вест о отрованом младом крсташу код Кикинде. Мима и Михајло, прошлогодишњи младунци месецима бораве управо на северу Баната и у јужној Мађарској, што показује сателитско праћење. Излагање отровним мамцима може да буде кобно за најређе птице у Србији. Губитак сваке јединке крсташа представља огромну штету за нашу природну баштину и сурово уназађује напоре да на небо изнад Србије вратимо те величанствене птице – навео је овим поводом Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Орлови крсташи доспели су у жижу јавности 2016. године када је саопштено да су у Србији преостале свега две јединке. Већ наредног пролећа чланови и волонтери Друштва за заштиту и проучавање птица Србије започели су, за наше прилике несвакидашњи програм чувања последњег гнезда ове критично угрожене врсте. Бдење на територији орлова Боре и Ержике допринело је да они од 2017. до 2021. успешно одгаје седам младунаца, те да се у околини појаве и нови орловски парови.
– Овог пролећа у Србији је присутно најмање пет парова крсташа и сви се гнезде у пространом Банату. Нема веће радости и поноса за нас заштитаре природе од тренутка када угледамо орлове на местима где их до скоро није било могуће срести. Тада постајемо свесни да огроман теренски рад и несебичан труд за очување заједничког богатства даје резултате на које може да буде поносан сваки наш грађанин – истиче Слободан Кнежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Тровање дивљих животиња, посебно птица грабљивица, једна је од највећих опасности за њихов опстанак у Србији. Само у последње 22 године од последица тровања широм Србије страдало је преко 2.300 јединки заштићених птица, од чега више од 100 орлова белорепана. У већини случајева тровање је било намерно и коришћени су мамци који су третирани пестицидима, попут злогласног Фурадана.
Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије апелују на институције да хитно образују радну групу, донесу правилник и почну решавање случајева тровања као деценијског проблема. Само тесна сарадња, брза и одлучна реакција већег броја институција код сваког оваквог случаја могу да осигурају опстанак угрожених врста у Србији.
– Јавност у Србији дуже од осам година чека на оснивање Радне група за спречавање тровања и успостављање Протокола о поступању у случајевима тровања дивљих животиња, што је предуслов да се све учесталији злочини према природи учинковито истражују и кажњавају. Оно што омета помак су институције које слабо сарађују и невољно поступају према законом дефинисаним надлежностима, док грађани и удружења за заштиту птица и природе из месеца у месец проналазе нове лешеве заштићених врста – сматрају у ЏЗППС.
– Данас тимови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и мађарске колеге из организације ММЕ – БирдЛифе Хунгарy, заједно са специјално обученим псима за претрагу, излазе на терен како би открили лешеве животиња и затроване мамце. Надамо се да ће уз нашу помоћ представници инспекција за заштиту животне средине, шумарства и ловства, те ветерине, као и полицијски службеници дати све од себе да прикупе доказе који би могли да доведу до откривања и кажњавања тровача – саопштава Милан Ружић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
ИМПОЗАНТНА ПТИЦА
Орао крсташ једна је од најимпозантнијих птица грабљивица Европе. Дужина тела, од врха кљуна до врха репа му је око 80 центиметара, а распон крила креће се од 180 до 215 центиметара. Одрасла јединка има масу од 2,5 до 4,5 килограма. Као и код других птица грабљивица женке су крупније и масивније од мужјака.
Крсташи постају полно зрели тек са пет година старости. Гнезда праве на стаситом дрвећу на ободу шума или у пољима, те су угрожени узнемиравањем и недостатком одговарајућих стабала. Основна храна крсташа су мали сисари попут текунице и птице средње величине. У природи могу да доживе старост од око 30 година.