Чиме се бави Федерална служба обезбеђења (ФСО), шта је све дозвољено најтајнијој специјалној служби Русије и шта она поседује? На челу ове је 16 година био генерал армије Јевгениј Муров, стари саборац Владимира Путина. Један од најутицајнијих људи Русије постављен је на место шефа ФСО само 11 дана након Путиновог доласка на чело државе. Кажу да је он од тада све време био на истој позицији
ФСО је моћна организација широког спектра деловања и крајње затворена. Тешко да се међу руским оружаним структурама може наћи нека која је под већим велом тајне од ове.
Људи у црном
Као и руски председник, Муров потиче из оружаних структура Санкт Петербурга. У мају 2016. председник је ослободио Мурова дужности (то се доводило у везу са чињеницом да је он већ у годинама у којима по закону не може више радити у државној служби) и на ту функцију поставио његовог заменика, московљанина Дмитрија Кочњева.
ФСО вуче своје корене из једне управе КГБ-а – државног органа совјетског периода са крајње широким овлашћењима. Поменута управа је била одговорна за безбедност првих људи у држави, као што сада за ту исту безбедност одговарају службеници ФСО. Највише се зна о тој њиховој обавези да обезбеђују „особу број један“.
Већ 15 година се прича да за најризичније председникове подухвате (попут роњења у батискафу на дно Бајкала или пилотирања ловачким авионом) службеници ФСО користе Путиновог двојника.
Ти службеници су понекад обучени у црна одела и носе у ушима микрофон, а понекад су у обичном оделу умешани у гомилу. У овој служби раде најповерљивији људи. Додуше, ни они понекад не одолевају искушењу да направе селфи на радном месту и поставе га у друштвене мреже. Новинари тврде да су често наилазили на сличне фотографије, а наводно и на личну информацију о неком безбедњаку из ФСО.
Узгред, ФСО не обезбеђује само председника него и судије, сведоке, званичнике, а такође објекте државне администрације попут Кремља и Државне думе. Па ипак, то је само један од многих задатака (и могућности) ове службе. Под руководством генерала Мурова Федерална служба обезбеђења се свим силама трудила да добије нова овлашћења и статус главне специјалне службе Русије.
У томе јој је највећи ривал била Федерална служба безбедности (ФСБ), и у томе је, по свему судећи, победио ФСО.
Контрола милијарди
Средином 2000-их је ФСО поред осталих специјалних служби учествовао у оштрој конфронтацији оружаних структура из најближег окружења руског председника. Скривена борба се водила за блискост са „особом број један“, али и за контролу новчаних токова, имовину и ресурсе.
Конфликт је 2007. године ушао у отворену фазу и тада су о „сукобу међу специјалним службама“ говорили најпознатији медији Русије, али и сами шефови специјалних служби.
ФСО се сукобио са ФСБ (и из тог сукоба тада није изашао као победник), као и са Администрацијом председника, где су „Путинови чувари“ однели победу. Битка се водила око државне имовине.
Наиме, под влашћу Администрације председника били су санаторијуми, грађевинске и саобраћајне организације, комбинати који обезбеђују храну за федералну власт, као и државне некретнине у иностранству и десетине девелоперских пројеката.
Данас, међутим, како пише издање РБК, према Јединственом државном списку, ни једна председничка резиденција није под влашћу Администрације председника него је регистрована или на Руску Федерацију, или на ФСО.
Међу сталним „активама“ Федералне службе обезбеђења је и предузеће „Атýкс“, компанија-ћерка ФСО која је основана 2003. године одлуком Јевгенија Мурова. Она је била одговорна за изградњу објеката од федералног значаја, руководила је државним буџетом одређујући с ким ће се потписивати државни уговори и расписујући тендере вредне милионе и милијарде рубаља (на пример, тендер за рестаурацију зидова и кула Кремља, Лењиновог маузолеја или Конзерваторијума „П. И. Чајковски“).
Свемоћна служба
Ни то, међутим, није све. ФСО је заиста скоро свемоћна служба. Њени људи имају право да врше оперативну истрагу, да прислушкују разговоре, отварају писма, приводе грађане, претресају станове и конфискују аутомобиле.
Обезбеђујући одговарајуће ресоре и објекте државне администрације, службеници ФСО наравно, одговарају и за путеве дуж којих су ти објекти смештени. Под њиховом контролом је свака дванаеста улица Москве, а о свима који имају среће да живе у тим улицама увек се води досије.
Успут се ФСО бави социолошким истраживањима везаним за становништво. Подразумева се да су то истраживања затвореног типа. Ти подаци се прикупљају за руководство земље и сматра се да се управо на њих ослањају и председник и Савет безбедности Русије и влада, и да се на основу тих података доносе одлуке.
Испитује се популарност страначких лидера и опозиције, врши се мониторинг социјално-економ ске ситуације у регионима… На пример, ако је неки губернатор поднео оставку због губитка поверења власти, онда је у то највероватније умешан и ФСО.
Једно од најновијих проширења овлашћења ове службе је стварање и развој руског сегмента интернета за државне службенике. Сада ФСО одговара и за заштићене и шифроване канале везе.
Витезови добијају најтеже задатке
Нагорно-Карабах, Фергана, Чеченија, Северна Осетија – одред специјалних снага „Витез“ био је задужен за успостављање реда практично у свим конфликтним зонама СССР-а, али и савремене Русије. Ускоро се навршава 40 година од како је донета одлука о формирању прве јединице специјалних снага у оквиру Министарства унутрашњих послова.
Специјалне снаге у саставу Министарства унутрашњих послова СССР формиране су у оквиру свеобухватних припрема за Олимпијске игре 1980. године, која је била одржана у Москви.
Берете боје крви касније су постале део униформе и неких других јединица унутар МУП-а. На иницијативу Сергеја Лисјука, команданта „Витеза“ и хероја Русије, берета је постала најважнија одлика специјалних јединица. До данас је право да носи берету крви остало резервисано само за припаднике јединице који су претходно прошли веома озбиљне испите психо-физичке издржљивости.
Операције које се и данас су памте су акција у селу Первомајско, деблокирање јединице „Росич“ коју су претходно опколили терористи у околини Бамута у Чеченији. Најтежи задатак је била борба у Ножај-Јуртовском региону Чеченије, када су током размене ватре са милитантима у мају 1995. године погинула четворица специјалаца, а осморица рањена.
Јединица „Витез“ је 2008. године, након спајања са јединицом „Рус“ добила ново рухо и име: 604. Центар за специјалне операције унутрашње војске МУП Русије. Центар број 604, и даље познат под популарним именом „Витез“, ушао је у састав Росгвардије.
Извор: informer.rs
