Реч је о првом формалном документу који спроводи Веће за суочавање с прошлошћу
Министарство грађевине Хрватске у јавну је расправу пустило је предлог процене учинака измена Закона о гробљима на темељу којих би се с гробља у Хрватској требало уклонити споменици с натписима који пропагирају идеје на којима се темељила оружана агресија на Хрватску, као и „натписи којима се велича сама агресија или великосрпство“, пишу хрватски медији. Доношење закона планирано је половином идуће године, а Министарство очекује како ће сви надгробни споменици с неприхватљивим порукама бити уклоњени до краја 2020.
Препоруке из фебруара споменике који „величају великосрпску агресију“ већ дуже време упозоравају бранитељске удруге, које их сматрају увредом за жртве, а најчешће је спомињан онај Вукашину Шошкочанину у Борову селу. У документу који је Министарство грађевине пустило у јавну расправу стоји како је реч о спровођењу препорука Већа за суочавање с последицама владавине недемократских режима. То Владино веће препоруке је израдило још у фебруару, а најава измена Закона о гробљима први је формални корак који је неко министарство подузело како би их провело у пракси.
Иако је непосредан повод за оснивање тог већа била спомен-плоча за погинуле ХОС-овце с натписом “За дом спремни” која је непосредно пре оснивања Већа из Јасеновца премештена у Новску, још је нејасно шта ће се догодити с делом препорука које се односе на тај усташки поздрав. Веће је, наиме, утврдило је да је ЗДС могуће истицати само у пригодама у којима се коментарише погинуле ХОС-овце.
Закључило је и да се истицање тог поздрава у јавности може делотворно казнити на темељу важећих закона, али и препоручило да се они ипак прецизирају како би они којима је до истицања ЗДС-а знали какве ће последице због тога трпети. О прецизирању тих одредби међу владиним се ресорима разговара, но неслужбено се може чути, још није одлучено хоће ли се ићи према изменама Kазненог закона или ће се тек прецизирати прекршајне норме, које су до сада доводиле до врло неуједначене судске праксе.
Међутим, у неслужбеним разговорима стиче се дојам да у ХДЗ-овим ресорима прилично невољко приступају том проблему. Дапаче, у ресору правосуђа може се чути како су препоруке пре свега ствар Закона о прекршајима, који је у надлежности унутарњих послова. У МУП-у, пак, неслужбено аргументују да је примена закона ствар правосуђа, које би требало детектовати и анализирати проблеме у судској пракси да би се могло приступити законским изменама.
ХДЗ тактизира но, док ХДЗ-ови ресори тактизирају, у акцију је неочекивано кренуло министарство које води Предраг Штромар из партнерског им ХНС-а, који је у време оснивања Већа као опорбена странка врло гласно просведовао због нечињења Владе око плоче у Јасеновцу. А из тог министарства признају како им је најера управо потстакнути ресоре које воде министри “старијег” партнера да одраде посао на проведби онога што је препоручило “Веће за прошлост”.
– Препоруке Већа нису обавезујуће, али чињеница је да је управо ХНС истицао како су неке ствари неприхватљиве. Но, све се некако стишало па смо одлучили да ми први изиђемо са законом о гробљима и тако будемо потицај и другим ресорима који би требали провести препоруке – кажу у Министарству градитељства.
