Мађарско правосуђе одлучиће 22. новембра да ли ће изручити Приштини Лјубишу Маниташевића (49), српског држављанина пореклом са Космета.
Он је ухапшен 28. септембра, на прелазу Роске, на путу из Цириха за Београд, по црвеној интерполовој потерници, а на захтев УНМИК-а.
На који начин албанци са Косова користе услуге Интерпола, иако нису члан ове међународне организације, можете прочитати ОВДЕ
На душу му се ставља убиство у покушају у Ораховцу 1999. године. У решавање овог случаја укључили су се и српско правосуђе и МУП.
– Лјубиша је 28. јуна 1999. кренуо са нашим братом од стрица и његовом женом возилом холандских војника КФОР-а из Велике Хоче у болницу у Ораховцу – испричао је његов брат Никола Маниташевић.
– Снаја је била трудна, а добила је зубобољу. У ораховачкој болници су јој дали ињекцију и рекли брату да набави још једну.
Он наводи да је Лјубиша пошао ка апотеци ван круга болнице, без пратње. Сумња да је лекар обавестио терористе. Испред апотеке, чекали су га четворица припадника ОВК, а иза њих кола са аутоматским оружјем.
Почели су да га вуку. Из пиштоља који је носио са собом у самоодбрани најпре је опалио у ваздух, а пошто није успео да растера нападаче, пуцао је поново.
Једног нападача је ранио у раме, а другог у стомак. Тек тада су се разбежали.
– Брат се одмах предао припадницима КФОР-а. У притвору, у Призрену, провео је 67 дана. Био је пресрећан, не само зато јер је спасио живу главу, већ зато и што никога није убио. Да јесте, Лјубиша не би могао да живи с тим – испричао је Никола.
Убрзо је пуштен да се брани са слободе, а прошао је све безбедоносне провере КФОР-а и преселио се у Србију. Пре шест година одселио се у Швајцарску, нашао посао, оженио се. Несметано је путовао за Србију, јер није знао да је против њега подигнута оптужница.
Како објашњава његов брат, тек после хапшења су сазнали да је оптужница подигнута још 2015. године, а да је потерница расписана у мају ове године.
– Успео сам да га посетим једном, у притвору, у Будимпешти. Нисмо смели да му дамо ни одећу, ни паре, већ смо одело морали да шаљемо из Србије, а паре да уплатимо на рачун адвоката кога смо тамо ангажовали, да му их он проследи. Био сам шокиран његовим стањем, трзао је главом, смршао, а жалио се и на психико малтретирање – испричао је Никола.
У покушају да анимира српске власти да се укључе у случај и спрече изручење његовог брата Приштини, чак је једног дана блокирао колима део Улице кнеза Милоша.
Написао је стотине писама и дописа, обраћао се председнику Републике, ишао у БИА. Успео је да га прими министар полиције Небојша Стефановић.
Каже, највише му је помогао начелник београдске полиције Милан Станић. Ипак, време када ће мађарски суд одлучивати о Лјубишиној судбини је близу.
– Ако га изруче на Космет, бојим се за његову безбедност. Сигуран сам да неће имати фер суђење. Немам ништа против да му суди наша држава, ако је крив – каже Никола и најављује протест испред мађарске амбасаде.
