Иако је Србија формално на путу ка чланству у Европској унији (ЕУ) наша земља води мултивекторску и реалистичну спољну политику, у веома тешким околностима. Руку на срце евроентузијазам међу грађанима Србије драматично опада, а за то је у великој мери крива сама ЕУ.
Фото: Printscreen Instagram milosvucevic/Ilustracija
Уцењивачки наступ ЕУ, звезде у опадању
Она се све више доживљава као субјекат који нас пречесто уцењује и завлачи са никада досегнутим чланством у виду ,,европске перспективе“. Сви смо свесни да, иако то није формализовано, ЕУ на крају очекује од нас неки вид, макар де факто признања тзв. Косова зарад чланства у тој организацији. То је апсолутно неприхватљив услов и ниједан Србин који држи до своје земље никада то неће прихватити. Унија није била поштен посредник у преговорима Београда и Приштине, јер већина и то најбитнијих земаља ЕУ признаје тзв. Косово.
Ситуација се још драматичније погоршала од фебруара 2022. године, па су због Украјине велики притисци на Србију да се одрекне сарадње са Русијом и уведе јој санкције, што није у интересу наше земље. Као што није у интересу Србије ни прекид добрих односа са Кином. Украјински сукоб је показао и колико је ЕУ (гео)политички слаб актер и потпуно подређен Сједињеним Америчким Државама. Чак и да ЕУ води благонаклонију политику према нама него што води и да нема притисака који се на нас врше од стране исте, трезвено би било констатовати да је ЕУ звезда у опадању и да је западноцентрично време прошло.
Србија и Африка – стратешки партнери
Ако Србија формално није политички неутрална земља због тога што званично још увек тежимо ка ЕУ, онда је са војним блоковима ствар јасна, наша земља је војно неутрална. У контексту де факто ратног сукоба између НАТО и Русије, када нам је у интересу да се у сукобу великих правимо мртви, јер у тучи слонова прво страда трава – отварају нам се могућности да диверзификујемо додатно своја партнерства и да проширимо сарадњу са другим регионима и блоковима. Пре свега се таква могућност пружа у сарадњи са регионима за које је председник Србије Александар Вучић рекао да им припада будућност, а то су Африка и Азија. Када је о Африци као континенту реч, председник Вучић је такође рекао средином прошле године да Србија и Африка постају стратешки партнери.
Знак ренесансе тих односа су била нека отпризнавања тзв. Косова последњих година, као и Самит Покрета несврстаних у Београду 2021. године, који је паралелно био одржан са сајмом наоружања и војне опреме Партнер 2021. Све је више афричких студената у нашој земљи, а Африка постаје важно тржиште и за нашу наменску индустрију.
СФРЈ подржавала процес деколонизације
На Партнеру 23, одржаном прошле године, министар одбране Милош Вучевић се састао са делегацијама Буркине Фасо, Демократске Републике Сао Томе и Принсипе, Краљевине Есватини, Намибије. Са делегацијама ДР Сао Томе и Принсипе и Краљевине Есватини су потписани и споразуми у области одбране. Претходну годину је такође обележила и веома успешна посета министра Вучевића Египту, што је наставак стратешке сарадње коју су успоставили председници Вучић и Ел Сиси. Србију је посетио и председник Уганде, земље са којом имамо све бољу сарадњу. Недавно је у посети Србији био и председник Централноафричке Републике Фостен Арканж Туадер, коме је председник Вучић захвалио на подршци територијалном интегритету Србије, а Милош Вучевић је са министром националне одбране и обнове Војске Централноафричке Републике Клодом Рамомом Биром потписао Споразум о сарадњи у области одбране између две државе. Више је разлога зашто Африканци цене нашу земљу, а нарочито њене оружане снаге и наменску индустрију. Србија никада није водила колонијалистичку и расистичку политику, напротив – у времену СФРЈ помагала је процес деколонизације. Наши мировњаци су се добро показали на простору Африке у мировним мисијама.
Фото: Printscreen Instagram milosvucevic
Континент будућности
Африка јесте континент будућности који пружа разне могућности. Велико је тржиште, а у контексту војнотехничке сарадње Србија има могућности да сарађује са бројним земљама на плану извоза наоружања, обуке, војног образовања, војног здравства, учешћа у мировним мисијама итд. То је однос у коме нема уцена и где сарађујемо са земљама које подржавају наш територијални интегритет. Треба напоменути да је Србија, према речима председника Вучића, добила организацију ЕКСПО 2027. у највећој мери захваљујући гласовима из Африке и Азије. Данас је доба владавине геополитике, када све земље гледају искључиво сопствени интерес. Политика сарадње са Африком није у супротности са нашим номиналним процесом придрживања ЕУ. Уосталом пут у ЕУ не може бити сам по себи циљ, већ само средство, које је корисно уколико би допринело циљу бољитка Србије, а штетно уколико би то реметило. Србијом одавно не владају еврофанатици, већ српски еврореалисти. Како је то министар одбране и сасвим могуће и будући премијер Србије, Милош Вучевић лепо рекао недавно – можемо бити грађани света и космополити, али смо прво Срби, па тек онда то друго. Исто важи и за однос према ЕУ, можемо бити европејци али никако пре него Срби и никако уколико би то било у супротности са нашим српским интересима. Без ЕУ бисмо преживели да је нема, али без Србије не бисмо никада. Србија је на првом месту, а добродошла је сарадња са свим партнерима и регионима уколико нам та сарадња може бити на корист. Чини се да је управо Африка та са којом сарадња у наредним деценијама може бити плодоносна.
Фото: Kurir TV/ Screenshot
Урош Николић, политиколог