У свим онколошким центрима у Србији повећава се број пацијената са малигним болестима, а сви капацитети за хирургију, хемио и радиотерапију су стално попуњени. У Крагујевцу је, рецимо, број лечених последњих година повећан за трећину. У Прокупљу је за годину дана удвостручено давање хемиотерапија. У Пчињском округу сваке године за пет до 10 одсто повећава се број оболелих од рака. На Одељењу онкологије лесковачке Опште болнице 2011. лечено је 974, а прошле године 2.055 особа.
Само у Институту за онкологију и радиологију Србије прошле године лечено је 12.000 оболелих од рака. Оперисано је 4.000 оболелих, примењено 24.000 циклуса хемиотерапије и чак 88.000 зрачења. А онколошка одељења имају сви клинички центри и опште болнице. У њима се годишње дијагностикује, оперише и лечи читав омањи град. Последње пројекције показују да имамо 36.000 нових случајева карцинома годишње, пишу “Вечерње новости”.
– На операцију се, захваљујући напорима хирурга, сада не чека дуже од недељу дана, али иако сваког дана у дневној болници хемиотерапију добије више десетина пацијената, а понекад и више од 150, на ову врсту лечења чека се 40 дана. Услови у којима се ради су апсолутно неприхватљиви за 21. век и за лечење пацијената на Институту за онкологију и радиологију. На хемиотерапији по 16 пацијената лежи у соби, а то су људи са поремећеном имунолошком одбраном, један се закашље, сви су болесни. Када ради свих осам апарата за зрачење могу да озраче више од 400 пацијената. Али, чим почну ови стари апарати да нешто шкљоцају, појави се на листи чекања 10 до 20 нових пацијената – испричала је професорка Даница Грујичић, в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије.
Директор Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици проф. др Зоран Радовановић каже да је свих 239 кревета стално попуњено. Годишње се у том Институту болнички лечи 23.000 људи, уради се 2.400 операција и озрачи од 2.200 до 2.400 пацијената.
– У Војводини од карцинома оболи 11.000 људи сваке године. У развијеним земљама света, па и у нашој, постоји стални пораст броја оболелих од малигних болести и управо због тога је рано откривање болести веома важно – упозорава професор Радовановић.
У Клиничком центру у Крагујевцу тренутно је на лечењу око 400 онколошких пацијената.
– Знатно су, у последње две-три године, побољшани услови лечења – каже др Снежана Бошњаковић, директор Центра за онкологију у КЦ у Крагујевац. – Набављени су нови апарати, едукован кадар…
И Марина Стаменковић, одговорна сестра на Онкологији прокупачке болнице, потврђује пораст броја оболелих од малигних тумора:
– Сигурно је повећан број онколошких пацијената који долазе у ову установу, а поготово од 2015/2016. године, од када у болници поново заседа онколошки конзилијум који прати ревносније број оболелих, стање оболелих и остало. Пре годину дана на хемиотерапији било је око 100 пацијената, док их је сада више од 200.
На овом одељењу прокупачке болнице има више од 7.500 картона оболелих од карцинома, највише дојке, дебелог црева, грлића материце, јајника.
У Лесковцу је хемиотерапијом прошле године лечено око 1.800 људи више него пре девет година. Статистика ове установе показује да је највећи пораст броја пацијената у Дневној онколошкој болници забележен 2015. и то за 561 оболелог више у односу на претходну годину.
– Расте број пацијената млађих од 35 година који оболевају од карцинома – истиче др Небојша Димитријевић, директор Опште болнице у Лесковцу.
Доктор Коста Здравковић, начелник Дневне онколошке болнице у Врању, каже да је за деценију у овој болници отворено око 3.500 онколошких картона:
– Иако број пацијената расте, бележи се пад броја оболелих од карцинома дојке, 2017. године је било 95 оболелих, 2018. – 86, ове године 52.
Број пацијената оболелих од малигних болести регистрованих и у Дневној болници за хемиотерапију Опште болнице у Крушевцу је у сталном порасту, потврђује онколог прим. др Зоран Гајић, начелник. То је последица апсолутног повећања броја оболелих, као и боље дијагностике, укључујући скрининг програме и боље евиденције.
