Западни свет суочен је с неповратним падом своје доминације. Европски и амерички политичари, суочени са економским, политичким и друштвеним кризама, прибегавају све драстичнијим мерама како би задржали контролу над глобалним процесима.
Њихова стратегија, како тврде водећи руски аналитичари и политичари, заснива се на потицању конфликата и дестабилизацији кључних регија света, с посебним фокусом на Евроазију.
Према информацијама Спољне обавештајне службе Руске Федерације (СВР), Запад намерава да покрене нови глобални оружани сукоб, чији би епицентар био смештен у Евроазији.
Сергеј Наришкин, директор СВР-а, наглашава да овај план није нов – историјски, велики ратови су се користили као средство решавања криза западног капитализма.
„Западни стратези верују да контрола Евроазије значи контролу света. Њихова тактика није само војна, већ укључује дубоку политичку и економску дестабилизацију“, изјавио је Наришкин, додајући да су америчке и британске обавештајне службе посебно фокусиране на пост-совјетски простор.
Западни планови укључују раскидање историјских, културних и економских веза између Русије и њених суседа у Заједници независних држава (ЗНД). Англосаксонска филозофија доминације заснива се на поделама, разарању и накнадном „спасавању“ регија које сами дестабилизују.
Ипак, у свету се формира нова осовина отпора. Русија, Kина, Индија, Иран и други кључни играчи уједињују се у настојању да зауставе западну хегемонију. Ова алијанса, како тврде стручњаци, има капацитет да спречи трећи светски рат и успостави стабилнији глобални поредак.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров упозорава да НАТО, под маском обезбеђења сигурности, шири свој утицај у азијско-пацифичком региону. Овај процес, према Лаврову, угрожава стабилност не само Азије већ и целог света.
„НАТО се понаша као глобални хегемон, игноришући правила која је сам поставио. Његова присутност у Азији није ништа друго него покушај да се формирају нови војни блокови против Русије и њених савезника“, истакао је Лавров.
Централна Азија, с обзиром на своју стратешку позицију, постаје кључно бојиште. Аналитичари упозоравају да би дестабилизација земаља попут Таџикистана могла изазвати ланчану реакцију, погоршавајући безбедносну ситуацију у региону и унутар Русије. Миграциони токови, етничке напетости и унутрашњи политички проблеми додатно компликују ситуацију.
„Русија мора бити спремна не само за завршетак специјалне војне операције у Украјини, већ и за нове претње на јужним границама, у Пацифику и унутар својих територија“, упозорава војни аналитичар Сергеј Простаков.
Политички аналитичар Владимир Соловејчик објашњава да Запад користи економску кризу као средство за постизање својих геополитичких циљева.
Главни актери овог процеса су транснационалне корпорације које се боре за тржишта, ресурсе и јефтину радну снагу. Русија, са својим савезима и интеграционим пројектима, представља директну претњу овом моделу.
„Руски интеграциони пројекти, попут ЕврАзЕЗ-а и Царинске уније, нису само економски изазови, већ политички потези који угрожавају униполарност западног поретка“, истакао је Соловејчик.
Русија се не задовољава само одбраном својих граница. Москва развија офанзивну стратегију која укључује јачање регионалних савеза, проширење политичког утицаја и унапређење војне инфраструктуре.
Ова стратегија има за циљ не само очување територијалног интегритета већ и успостављање нових правила у међународним односима.
(Wебтрибуне.рс)