Ако избије рат између Сједињених Америчких Држава и Кине, сукоб између две моћне војске био би стравичан. А САД би врло лако могле да изгубе.
То је брига садашњих и бивших званичника одбране и војних аналитичара, од којих је један рекао за сајт „Бреакинг Дефенсе“ да у ратним играма које симулирају сукоб великих сила САД могу да претрпе огромне губитке.
Говорец́и на Аспенском форуму безбедности прошле недеље, адмирал Филип Дејвидсон, који надзире америчке војне снаге у Азији, назвао је Кину „највец́ом дугорочном стратешком претњом Сједињеним Државама и међународном поретку утемељеном на правилима“.
Он је говорио о убрзаном унапређењу кинеске војске у готово сваком домену – ваздуху, мору, земљи, простору и сајбер простору. Како је рекао, иако капацитети Кине за сада не превазилазе америчке у Пацифику, могуће је да ће се то у наредних пет година променити. Међутим, сам број бродова, ракета, авиона и људи не говори целу причу. Оно што већ даје Кини предност је географија.
Питање је шта би заправо могло да доведе до тога да се Сједињене Државе боре против Кине. Шта ако Кина нападне и заузме Тајван, демократског америчког партнера и купца оружја? Да ли би Америка заиста ризиковала Трећи светски рат? Шта ако Кина силом крене на острва Сенкаку, за које Сједињене Државе сматрају да припадају Јапану? Да ли то спада у обавезе америчког уговора да брани свог савезника? Нема гаранције да би иједан амерички председник, посебно Трамп, у овим случајевима посегнуо за ратом. Али ово су неки од сценарија које су ратни играчи из корпорације Ранд проучавали да виде да ли би Сједињене Државе могле да спрече Кину да неку територију заузме силом. Није јасно да ли би САД то могле.
Највероватнији америчко-кинески ратни сценарији би се одиграли у Азији – далеко од тога да би кинеска „победа“ значила да Комунистичка партија Кине завлада Вашингтоном – али САД вероватно не би успеле да од Кине одбране територије Јапана или Тајвана.
У покушају да то учине, поред сајбер-напада, Сједињене Државе би могле напасти кинеске снаге из ваздуха или мора. Проблем је у томе што је Кина провела најмање протеклих 20 година, делимично и на основу запажања о томе како су САД водиле рат у Заливу деведесетих година, припремајући се за управо такву врсту конфликта, и улагањем у одбрану која би насилно угрозила амерички приступ.
Кина поседује ракете које могу да потопе бродове. Има ракете које могу да руше авионе. Има и ракете које би теоретски могле да достигну америчке регионалне базе у Јапану и Гуаму.
„Многи кинески посматрачи сугеришу да би ракетни напади на ваздушне базе биле део почетка рата“, наводи се у извештају корпорације РАНД.
Затварање такве базе чак и за неколико дана, према РАНД корпорацији, може бити довољно да се промени ток сукоба.
- Кинези не морају свеобухватно да поразе Сједињене Државе војно како би постигли своје краткорочне циљеве. Ако им је циљ да преплаве Тајван, то се у принципу може постићи у одређеном временском периоду, мереном у данима и недељама -рекао је Давид Очманек, виши међународни истраживач у РАНД-у.
Очманек је учествовао у ратним симулацијама које су показале да САД губе.
- Не ради се само о томе да ће нападати ваздушне базе у региону. Они ће нападати носаче авиона на мору. Напашће наше сензоре у свемиру. Они ће нападати наше комуникационе везе које углавном пролазе кроз свемир. Они ће упадати у базе података у нашим командним системима. Они ће покушати да нас потисну у свакој могућој димензији – рекао је он.
Ипак, како наводи „Атлантик“, вреди напоменути да су многе од ових способности непроверене и да, за разлику од Сједињених Држава, Кина нема много искуства у употреби оружја у борби.
Међутим, раст кинеских способности представља велику промену у односу на период од пре двадесетак година, када је председник Бил Клинтон послао носаче авиона у близини Тајванског пролаза да би одвратио кинеске претње острву. Кина је у то време испаљивала ракете на Тајван, али је њен арсенал био далеко мање способан и прецизан него што је то данас.
- Ако САД буду слале носач авиона у Тајвански пролаз у случају да постоји стварна могућност конфликта, рећи ћу вам нешто: ја не бих желео да се тада нађем на том носачу – рекао је Крис Бросе, бивши шеф особља Комитета за оружане снаге америчког Сената.
И.З.К.
