Овај новембар је показао да Мађарска и њен премијер Виктор Орбан покушавају да постану значајни фактори на Балкану. Мађари су између осталог преузели улогу посредника у дијалогу између Републике Српске и међународне заједнице. Мађари више него успешно развијају односе са Србијом. Поставља се само питање зашто Орбану све ово треба, и који су му циљеви.
Једна од важнијих вести у Европи, на коју у Русији нису обратили пажњу, био је Орбанов пут у Републику Српску. У Бањалуци је срдачно разговарао са Милорадом Додиком, политичарем којем Европа окреће леђа због његовог противљења централизацији Босне и Херцеговине по западном рецепту. Али изгледа да ни Европа није обратила пажњу на то да се Орбан пре овог пута у Будимпешти састао са новим високим представником у БиХ, Немцем Кристијаном Шмитом (којег руско руководство не признаје на тој функцији).
Орбан је обећао Републици Српској инвестиције за проширење хидроелектране Требиње. Разговарало се и о изградњи аутопута Будимпешта — Плоче. У ствари, то је већ било довољно да многи у Европској унији доживе ове Орбанове поступке као провокацију, јер европски инвеститори аутопута покушавају да заобиђу РС. Мађарски гост је чак и „заборавио” да посети Сарајево и није се састао са муслиманским и хрватским политичарима.
И то није једина Орбанова провокација. Додик је ове године заједно са председницом Републике Српске Жељком Цвијановић већ долазио у Будимпешту. А Мађарска је раније демонстративно слала партије медицинских маски у Бањалуку. И тек након интервенције Шмитовог претходника, Валентина Инцка, помоћ из мађарске је стигла и у Сарајево. Што значи да се мађарско руководство већ неко време понаша прилично доследно.
Додаћемо и то да је Орбан последњих година развио веома блиске односе са председником Србије Александром Вучићем. На пример, ове године су заједнички отворили деоницу пруге од Суботице (која се сматра незваничном престоницом војвођанских Мађара) до мађарске границе и даље, до Сегедина. Штавише, председник Србије је нагласио да се мађарски колега не плаши да ће га неко критиковати због учешћа у пројектима у „Српском свету“.
У последње време Орбан заправо покушава да преузме улогу главног адвоката Србије на њеном путу у ЕУ. И у томе је премашио своје колеге из Чешке и Словеније, који као да су навикли на ту улогу. Орбан је чак написао чланак о потреби чланства Србије у ЕУ, и објавио га не било где већ у Хрватској, што је, наравно, изазвало тамошње незадовољство. Уопште, Мађарска се претворила у запаженог играча на Балкану, чији се поступци не могу занемарити.
Истина, не верују сви Срби у искреност Орбанових намера. Тако су поједини национал-конзервативци позвали мађарског премијера да повуче признање Косова из 2008. године. Косово је признала влада Ференца Ђурчана, али Орбан се томе ни као опозиционар није противио. Поједини српски политичари мисле да би повлачење признања заиста показало благонаклон однос Мађарске, јер чланство Србије у ЕУ није тако важно као судбина Косова.
Поставља се питање: којим се мотивима руководи Мађарска? Најгоре што се овде може претпоставити је подела Војводине. Међутим, Мађари не могу да замере Србији. Мађарски језик има званични статус у Војводини, председник Скупштине Војводине је Мађар. Орбан је имао милион могућности да се на нешто пожали, али он то није учинио.
Друга верзија је тежња да се мађарска спољна политика више вреднује. Сасвим је могуће да Орбан покушава да преузме улогу посредника између високог представника Шмита и Додика, коју у садашњим условима нико не обавља. С обзиром на то да је Орбан покварио односе са ЕУ, ово је прилика да Брисел и Берлин почну да поштују мађарског премијера, уместо да га називају аутократом.
Али постоји и трећа, скроз супротна верзија: Орбан жели да и даље љути Европу. Недавно је постао посматрач у Савету туркофоних држава, где прву виолину свира турски председник Ердоган. О честим Ердогановим посетама Русији не треба ни говорити. Веома блиско партнерство такође повезује Мађарску са Кином, за коју је Будимпешта постала готово главна капија у Европску унију. У све то се одлично уклапају и тесни односи са Додиком.
Не можемо искључити ни то да Орбан поступа у великој мери у складу са кинеским планом. Довољно је подсетити да су управо Кинези ангажовани на изградњи брзе пруге Београд-Будимпешта, а Србија је заправо постала један од кључних партнера Кине у Европи. Не треба заборавити да Мађарска добија руски гас преко Србије, и блиски односи са Београдом (и истовремено са РС) јој гарантују енергетску безбедност.
Што се тиче повлачења признања Косова, можемо бити сигурни да је то Орбанов кец у рукаву. Не може се искључити да ће поступати у договору са Пољском, чије је руководство изразило сумњу у оправданост одвајања овог региона од Србије. То може бити и предмет трговине са Европском унијом (на пример, не повлачим признање у замену за део Закарпатске области), па и са Русијом и Кином.
Сада је питање како ће Мађари гласати на парламентарним изборима у априлу 2022. године. Ако Орбан остане премијер земље, контакти Будимпеште са Београдом и Бањалуком ће само ојачати. Али ако власт преузме проевропска опозиција ови односи ће назадовати, а многи заједнички пројекти ће бити заустављени. Чак и положај Мађара у Војводини може послужити као полуга притиска на Србе. Дакле, Београд мора бити спреман за било који развој догађаја.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
