Развод у Краљевини Србији није био баш честа појава. У периоду од 1883-89. имамо податке за 271 развод, а у периоду од 1899-1908. тај број се попео на 374. Србија није била прва по број развода на Балкану, ту част је имала Бугарска. Према подацима Београдске епархије главни узроци за развод су били напрасита нарав мужева, суровост према жени и невјерство. Око 70% развода се дешавало управо због невјерства.
За невјерство су се далеко чешће теретиле жене, невјерство мужа се помињало тек у сваком четвртом спору ове врсте. Ово нужно не значи да су мушкарци били вјернији од жена, женско невјерство се далеко мање толерисало од мушког. Исто тако, ово не значи да су све оптужбе за невјерство биле истините. Оптужба за невјерство је била погодан разлог за развод брака, па је у ту сврху кориштена. У случају да се невјера докаже, прељубник/ца је губио/ла права на материјалну помоћ, а понекад им је забрањивано да више и ступају у било какав брак.
