Последњи Косовски бој се десио 1999. године. И, гле чуда, баш као и око оног великог и светог Косовског боја и око овог последњег боја за Свето Косово Срби су подељени. Једни кажу да смо победили, други тврде да смо изгубили. Зашто мучите себе и душе своје овим помало глупим питањем, браћо мила? Зашто, кад је одговор јасан: „Да су они победили не би нам Косово сад тражили?! А да смо ми изгубили не бисмо га и даље сматрали својим!“ Дакле нису они победили, а још мање је истина да смо ми изгубили Косово.
Истина је да су они били вишеструко јачи, многоструко бројнији, и то много више него што је Муратова војска била многобројнија и јача од Лазареве. Али, то је на папиру, на земљи. А шта је на Небу? Шта је на Небу и како Небо пребројава снаге и сабира ко је јачи?! Небо броји и сабира другачије од земље и то зна Обилић, то зна Лазар, али то знају Кошаре и то зна генерал Лазаревић. То знамо ми „мали“ и грешни Срби, Србчићи Лазареви. И опет ће Небо, ако достојни будемо, сабрати по своме, снагу србску, и ту број неће бити битан, сој ће бити битан. И опет ће Србин јуришати и вратити Косово, само пре свега тога Србин мора да се врати Богу и себи. И онда ће све да се збуде како је Богу драгом приступачно и мило.
Стога још у утроби материној читајмо деци Свето Јеванђеље, још на материној дојци учимо децу србском духу, србској песми и јунаштву, учимо децу да Сунце Истине и Правде се рађа на Истоку, а да све људско умире на Западу. Учимо децу да нам на Истоку живи рођена сестра Русија и да њу наше болести боле. Прислужујмо у кућама кандила да мрак невере побегне, нек се осети мирис тамјана да смрад нељудскости ишчезне, Богу се молимо, постимо и будимо коначно и опет и коначно на вјеке вјекова Срби народ Христов!
Мирослав Вујанић
