Свака четврта особа или 25,5 одсто становништва у Немачкој има мигрантско порекло. Док се на улицама немачких градова могу видети нереди, обрачуни мачетама Kурда и Турака режим тврди да је све на правом путу и прети противницима миграције да ће бити кажњвани за оно што власт сматра за „мржњу“. Истовремено мигранти се одужују странкама које их подржавају гласовима на изборима.
Немачка је направила помаке у интеграцији странаца, наводи се у извештају савезне владе у Берлину. Повереница немачке владе за питање интеграције Анете Видман-Мауц (ЦДУ) сматра да је интеграција у Немачкој на добром путу.
„Савезна република Немачка је усељеничка земља и способна је за интеграцију“, изјавила је она поводом представљања последњег извештаја о стању интеграције у земљи. Тај извештај влада објављује сваке две године.
„Но потреба за побољшањем постоји на подручју образовања миграната“, додала је Видман-Мауц. Тако је, према њеним речима, посебно потребна боља подршка када је реч о језику и увођење обавезног теста о знању језика за децу пре њиховог поласка у школу.
Оно што је такође неопходно јесте ефективнија борба против „мржње“ према странцима и дискриминације на интернету.
„Подстрекачи мржње на различитим платформама морају осетити да је правна држава пред њиховим вратима“, каже представница режима истовремено ширећи нетрпељивост и предрасуде према већинској популацији.
Опозиција у Бундестагу критиковала је рад владе по питању интеграције. Филиз Полат, портпаролка Зелених за питања миграције и политику интеграције је рекла: „Немачка све чешће доноси одлуку о дозволи боравка (у земљи) на основу могућности и шанси када је реч о економској и друштвеној партиципацији“.
Она такође каже да се многи људи који немају сигуран боравак у земљи суочавају са забраном рада, а такође је онемогућено регуларно похађање школе и понуде када је реч о интеграцији.
Странка Левице такође критикује валст, али не због довођења миграната него зато што им нису дати довољно добри услови, Левица сматра да влада преспоро спроводи „важне предлоге за интеграцију на тржишту рада“.
„За стварну репрезентацију нашег усељеничког друштва још увек недостаје особа са мигрантском позадином на руководећим позицијама у јавним службама“, каже Гекај Акбулут, портпаролка Левице за питања интеграције.
ЦДУ/ЦСУ пак упућује на напредак који је постигнут у политици интеграције. Такав развој ситуације радује „посебно јер је јавни дискурс често обележен мржњом и подстицањем на мржњу и делом пружа другачију слику“, каже Нина Варкен, повереница посланичке групе ЦДУ/ЦСУ за питања интеграције.
Но она додаје да напори у циљу интеграције не смеју бити смањени.
„Морамо се усредсредити на оне без којих дугорочна, успешна интеграција није могућа, дакле на жене и децу“, каже Варкен
Свака четврта особа у Немачкој има мигрантско порекло што је 25,5 одсто становништва. Прошле године је 52 процента тих особа имало немачко држављанство, док се 48 процената водило као странци, наводи се у извештају о интеграцији представљеном у уторак. Подаци показују да је усељавање у Немачку смањено: прошле године је у земљу дошло око 1,6 милиона људи, што је 300.000 мање него претходне године. Више од половине, 53 одсто усељеника, стигло је из земаља Европске уније. И број захтева за азил знатно је смањен: У првих десет месеци 2019. године тај број је износио око 141.900. Поређења ради, 2018. је било поднесено око 185.800 захтева, а 2017. године више од 222.000.
