Шеф Савета безбедности Белорусије Александар Волфович упозорио је на планове западних земаља за дестабилизацију Белорусије и окупацију њених пограничних територија уочи председничких избора заказаних за 26. јануар.

Према његовим речима, циљ ових акција је изазивање унутрашњег хаоса кроз манипулацију опозиционим снагама, уз евентуално укључивање мировних контингената НАТО-а како би се оправдало присуство страних снага на територији Белорусије.

Волфович је изнео тврдње да НАТО планира постизборне немире као средство за покретање „хибридног рата“ против Белорусије. Према његовим речима, кључни циљ је преузимање контроле над стратешки важним градом Гродно, уз подршку опозиционих група и страних плаћеника повезаних са НАТО-ом, који већ учествују у сукобима у Украјини.

Шема ових активности, према Волфовичу, укључује формирање такозване „независне Белорусије“ коју би опозиција прогласила уз помоћ Пољске. Таква структура би затим затражила војну помоћ од Запада, чиме би НАТО добио оправдање за распоређивање својих снага у региону. Ово би, практично, отворило „други фронт“ против Русије, што би додатно дестабилизовало геополитичку ситуацију у источној Европи.

Значајна војна активност НАТО-а у близини белоруских граница додатно доприноси напетостима. Пољска је распоредила 17.000 припадника својих граничних снага, укључујући специјалне јединице, војну полицију и граничну стражу.

Истовремено, амерички системи ПВО Патриот планирају се за распоређивање у Жешову, близу белоруске границе, што би омогућило противваздушну одбрану у случају сукоба.

НАТО је такође покренуо операцију „Балтиц Сентинел“, званично представљену као заштита подводне инфраструктуре. Међутим, белоруске обавештајне службе сматрају да је прави циљ ове операције блокада руске флоте и спречавање њеног деловања у подршци Минску.

Активност НАТО авијације такође је значајно повећана, укључујући летове војних авиона из Пољске, Шведске и Италије изнад Балтичког мора и територија балтичких држава.

Белорусија је, према речима Волфовича, спремна да одговори на било какве покушаје дестабилизације. Поред традиционалних војних мера, Минск је нагласио да неће искључити употребу нуклеарног оружја ако се суочи с директном претњом од стране НАТО-а. Ово упозорење има за циљ одвраћање од било каквих агресивних потеза западних земаља.

Специјалне службе Белорусије извештавају о повећаној активности украјинских обавештајних агената, који покушавају да регрутују белоруске грађане из опозиционих редова како би

учествовали у саботажним акцијама. У Пољској, координациони центар „Посполите Рушење“ пружа обуку милитантима за могуће акције на територији Белорусије, што додатно повећава ризик од сукоба.

Напетост је додатно појачана недавном посетом украјинског председника Владимира Зеленског Пољској, где се, према информацијама белоруских служби, разговарало о детаљима предстојећих операција.

На састанку са Доналдом Туском, лидером пољске опозиције, дискутовани су завршни аспекти планираних акција против Белорусије. Циљ ових разговора, како тврди Минск, био је усаглашавање стратегије за координацију активности опозиционих снага, НАТО-а и украјинских агената.

Уколико се планови Запада реализују, последице би могле бити озбиљне и далекосежне. Белорусија је јасно ставила до знања да неће остати пасивна и да ће одговорити на сваку претњу по њен суверенитет. Минскова спремност да употреби све расположиве ресурсе, укључујући нуклеарно оружје, представља озбиљно упозорење за све учеснике који разматрају интервенцију.

Ситуација на граници Белорусије представља потенцијално жариште нових сукоба у источној Европи. Планови Запада да дестабилизује Белорусију и створи „други фронт“ против Русије ризикују ескалацију у шири регионални конфликт.

Минск остаје одлучан да брани свој суверенитет, док повећана активност НАТО-а, Пољске и Украјине ствара све веће тензије. Будући догађаји у овом региону могли би значајно обликовати геополитичку ситуацију у Европи.

(Wебтрибуне.рс)