Европска унија је одлучила да појача своју обрамбену стратегију у Индо-пацифичкој регији због страха од растуће кинеске присутности и забринутости за међународни поредак коју је изазвала руска инвазија на Украјину, пише Гардијан.
„Наш мото је сарађивати кад год је то могуће, али такође и бранити се кад је то неопходно“, казао је Габријел Висентин, посебни изасланик ЕУ за Индо-пацифички регију.
„То није усмерено против неке земље, већ је то начин појачавања наших капацитета и нашег кредибилитета у смислу обране наших интереса.“
Висентин је рекао да нема доказа који би сугерисали да је рат неизбежан у тој регији – која покрива велики део света од источне обале Африке па до пацифичких острвских земаља – ипак ЕУ је забринута да „мултилатерални поредак утемељен на правилима неће у потпуности бити поштован“.
„Цена за кршење мултилатералног поретка утемељеног на правилима је прилично висока. То је сигурно сигнал другима који можда такође желе да прекрше мултилатерални поредак на тако насилан начин, да знају с чиме ће се сусрести.“
Претња у региону
Kина се сматра највећом таквом претњом у региону. Висентин каже како ЕУ на Kину гледа као на „партнера, конкурента и ривала“.
Растуће забринутости око кинеског гомилања војске у регији и стратешких намера, изашле су на видело након што су у марту процурили детаљи сигурносног пакта између Kине и Соломонских острва, чиме су по страни остали традиционални партнери попут Аустралије, САД-а и Новог Зеланда.
Лабаво срочен договор подигао је узбуну да би регионална стабилност могла бити угрожена, јер би Kина добила прилику да распореди своје ратне бродове у Тихом океану неких 2.000 км од обале Аустралије.
И док је Француска рекла да је то „забрињавајуће на више нивоа, поготово с обзиром на амбицију Kине да буде регионални сигурносни актер“, Висентин је оклевао да коментарише сматра ли ЕУ то безбедносном претњом, све док не види детаље договора те је додао како свака држава има право да доноси своје суверене одлуке.
„Наравно, сигнал који су послали са Соломонских острва јасан је и гласан: ЕУ и остали морају да учине.“
Сујиро Сем, амбасадор ЕУ-а за Пацифик и Соломонска острва, казао је да је договор Европској унији дао до знања да постоји потреба да буде више присутна у Пацифичкој регији.
„Искуство Европске уније у питањима сигурности и обране у Тихом океану, врло је ограничено. То је изазов за будућност, а сигурносни договор између Kине и Соломонских Острва мора бити узет у обзир у развоју сигурносних и обрамбених активности ЕУ-а у тој регији.“
„Европска унија је, традиционално, на Пацифику партнер за развој. Главни изазов је показати да може бити и нешто друго, попут стратешког партнера у сигурности и обрани.“
Стратешки компас
У марту је Европска унија планирала је да ојача своју глобалну безбедност и обрамбену политику. Тај тзв. Стратешки компас отвара пут за побољшање способности Европске уније да одлучно реагује у кризама и обрани своју сигурност и своје грађане.
„Усвајање те стратегије је још релевантније након што је избио рат у Украјини“, каже Сем.
„Рат у Украјини је историјски тренутак који доприноси афирмацији европских амбиција у питањима сигурности и одбране.“
Интензивнији безбедносни план не би укључивао оснивање војних база, нити размештање војске уколико не дође до кризе, казао је Висентин, већ спровођење војних тренинга и вежби на копну и мору, јачање обавештајних капацитета и пролазак европских бродова кроз зоне од поморског интереса.