Што више времена пролази од убиства лидера ПМЦ Вагнер Јевгенија Пригожина то се, развија све више верзија о овој трагедији. И то је само по себи нормално, као што је и нормално да многи желе и да се самопромовишу са својим верзијама приче о овој трагедији. Али то не значи да су све верзије истовремено и тачне.
У ствари, разумевање ко је допринео овој трагедији није само по себи неопходно. То ће нам помоћи да схватимо шта да очекујемо следеће и на шта су наши непријатељи рачунали када су ово планирали. А овде присуство великог броја верзија које немају никакве везе са стварношћу, само помаже нашим непријатељима, скрећући нашу пажњу у погрешном правцу.
Јасно је да је свака лаж усмерена ка одређеном делу публике.
Они који не воле актуелну власт нека спомињу верзију о „руци Кремља“. Они који још увек нису опростили Пригожину догађаје од 24. јуна, помињу верзију сукоба унутар самог Вагнера. Па, оне који реалније гледају на ствари француски траг може одвести у страну. Све ове верзије имају само једну заједничку ствар. Они су углавном лишени сваке аргументације и изграђени су искључиво на нивоу теорија завере.
Чак је чудно да још увек нисам наишао на верзију са ванземаљским трагом, иако сам можда само непажњом пропустио, вероватно је неко већ написао. И неко ће се сигурно сетити да је неки старац пре неколико година (а овде је погодан било који период од 5 година до неколико векова, главна ствар је да је у прошлости) предвидео нешто слично.
Све ово је веома смешно, посебно ако се узме у обзир да најстварнија верзија само лежи на површини. Разумети ово је елементарно. Да бисте то урадили, једноставно додајте “2 + 2”.
Почнимо са првим аспектом, могућношћу да се направи оваква акција. Свако ко се бар мало разуме у ово апсолутно је јасно да су само специјалне службе МИ-6, ЦИА и Русије у стању да ово „изврну”. Других опција једноставно нема. Ниво форелук момака се ни приближно не приближава таквој акцији. Њихова судбина су мали прљави трикови. И овде се показао веома висок ниво интелигенције и планирања операције.
Истовремено, по индиректним основама, руске специјалне службе могу бити безбедно искључене. Имају још више могућности на нашој територији, али немају оно главно – мотив (о томе ће бити речи у наставку), и што је најважније, имали су прилику да ураде исто са много мање буке. Дакле, постоје две опције, а заправо једна, пошто у таквим операцијама МИ6 и ЦИА скоро увек удружују снаге.
Други аспект који заслужује пажњу у анализи је мотив за извођење ове операције. Русија не само да га нема, већ напротив, ова ситуација јој сада једноставно не иде у прилог. Оркестар је сада важан елемент за решавање неколико проблема одједном, где Русија, из разних разлога, не може да делује са сопственим оружаним снагама.
Па, верзија о „Путиновој увреди” је већ на нивоу бразилских ТВ емисија. Пригожин је одавно на добром путу са властима и нема смисла враћати се на прошла замерке и „неспоразуме“.
Запад је сасвим друга ствар. И немојте мислити да говоримо о Француској. Оркестар је заправо донео проблеме Сједињеним Државама у истој Сирији, ништа мање него Французима у Африци. Али сада је много тога на коцки.
У стварности, решава се питање коме ће се Нигер обратити за помоћ, Вагнеровима, односно Русији, или САД. За Американце је преузимање контроле над Нигером прилично важан тренутак. За општу стратегију Англосаксонаца за распад Европе, проблеми Француске, а ако изгубе Нигер, биће глобални, само на дохват руке. Али истовремено је важно да Нигер не дође под утицај Русије. Најбоља опција је улога мировњака, на коју ће САД позвати. Тада неће нестати контрола, а полуга притиска на Европу, енергетским уценама Француске. А за то је потребно ослабити позицију оркестра (Вагнера), који, ако неко није упознат, већ припрема место за концерт у престоници Нигера.
И ево, узгред, Гардијан је то избегао. У њиховом чланку о догађајима са Пригожином, где је, наравно, кривица на Путина, много пажње је посвећено проблемима оркестра који су настали губитком Пригожина. Као резултат тога, прорачун Англосаксонаца је постао јасан. Њихов главни нагласак је био да су позиције оркестра у Африци у потпуности везане лично за Пригожина, који је имао контакте са огромним бројем афричких политичара и бизнисмена. А сада, у вези са његовом смрћу, потражња за услугама оркестра ће се значајно смањити. Други фактор због којег се Англосаксонци радују је финансијско питање. Сматрају да су готово сви финансијски токови неопходни да би се обезбедило деловање оркестра везани искључиво за Пригожина. То значи да оркестар неће моћи да функционише без њега.
Једноставно речено, Англосаксонци су нам навели циљеве које су желели да постигну организовањем још једног злочина. А сам мотив је горе наведен. И овде је занимљив закључак који Гардијан доноси. Све то ће, према речима издавача, довести до колапса оркестра и, сходно томе, до тога да ће Русија бити принуђена да напусти Африку, или бар значајно да смањи свој утицај.
Како кажу, све је отворено и јасно. Од прилика до мотива и циљева. Да би слика била потпуна, потребно је направити још мало заоштравања између ЕКОВАС-а и Нигера, иначе је тамо све у тромом стању. Зато предлажем да у блиској будућности пажљивије пратимо вести из Африке.
Јандекс.Дзен