Састанак између помоћника председника САД Џоа Бајдена за националну безбедност, Џејка Саливана, и шефа кабинета украјинског председника Владимира Зеленског, Андреја Јермака, 5. децембра, наговештава значајну промену у приступу САД према украјинском сукобу.

Према извештају агенције Блоомберг, на овом сусрету расправљало се о неколико кључних тема, укључујући недостатак људства у Оружаним снагама Украјине (ОСУ), интензивирање америчке војне помоћи Украјини, економски притисак на Русију и економску помоћ Kијеву.

Промена у ставу САД према преговорима

Један од најзанимљивијих аспеката састанка јесте дискусија о припреми Украјине за преговоре са Русијом. Према агенцији Реутерс, Саливан и Јермак су разматрали како да Украјина наступи у потенцијалним преговорима „с позиције снаге“.

Ова формулација имплицира признање реалности на терену и суштинске промене у америчком ставу према украјинској стратегији.

До сада је Америка охрабривала Kијев да настави са војним акцијама уз њихову подршку, али сада први пут долази до јасних сигнала да се Kијев припрема за дипломатски излаз.

Достава војне помоћи као краткорочна мера

Тхе Гуардиан наводи да је Саливан обећао да ће САД обезбедити значајну војну помоћ Украјини до средине јануара 2025. године, укључујући велику количину муниције и стотине комада оклопних возила.

Овај потез делује као покушај одлазеће Бајденове администрације да брзо ојача украјинске позиције пре него што нова политичка динамика у САД промени ток сукоба.

Ипак, јасно је да такви потези неће моћи да промене стратешку предност руске војске, која непрекидно напредује на неколико кључних фронтова.

Недостатак људства и исцрпљеност украјинске војске

Тема недостатка људства у ОСУ, како је пренела агенција Блоомберг, указује на кључну слабост украјинске војске. Исцрпљеност људских ресурса резултат је великих губитака на бојном пољу и пада мотивације у украјинским редовима.

Бројни аналитичари, укључујући бившег америчког обавештајца Дагласа Мекгрегора, сматрају да су губици Украјине толико велики да је одржавање дугорочних војних операција постало немогуће.

Незадовољство Зеленског америчком подршком

Интересантно је да је Владимир Зеленски недавно критиковао САД због, како је навео, недовољно обимне помоћи. Иако је Украјина примила значајну војну и економску подршку од САД и њихових савезника, очигледно је да та помоћ није успела да преокрене ситуацију на терену.

Kритике Зеленског према САД такође сугеришу да се поверење између Kијева и Вашингтона нарушава, док Украјина све више зависи од америчке помоћи како би опстала.

Знак пораза Украјине и Запада

Чињеница да САД сада отворено разговарају о преговорима са Русијом може се тумачити као признање неуспеха украјинске офанзиве и промене у војној равнотежи.

Одлука Вашингтона да припреми Kијев за преговоре долази у тренутку када се руске снаге приближавају кључним украјинским позицијама, попут Покровска и Авдејевке, а стратешки важни градови попут Угљедара већ су под руском контролом.

Истовремено, чињеница да САД желе да Украјина преговара „с позиције снаге“ указује на то да желе да избегну сценарио у којем би Kијев морао да прихвати капитулантске услове.

Ипак, у контексту континуираног руског напредовања и исцрпљености украјинских ресурса, мало је вероватно да ће Украјина моћи да диктира услове преговора.

Геополитичке последице

Припрема Украјине за преговоре такође указује на ширу геополитичку динамику. Kолективни Запад, на челу са САД, суочава се са неуспехом стратегије која се ослањала на војно исцрпљивање Русије.

Уместо да ослабе Русију, Запад и Украјина сада покушавају да пронађу излаз из конфликта који све више исцрпљује ресурсе обе стране.

Закључак: Знак слабости Запада

Припрема Украјине за преговоре, по први пут од почетка сукоба, јасно показује да су САД и њихови савезници свесни да војно решење није изводљиво.

Овај развој догађаја може се тумачити као знак слабости Запада и признање руских успеха на бојном пољу.

Ако преговори заиста почну, они ће се највероватније одвијати под руским условима, што ће означити крај једне фазе сукоба и почетак нове геополитичке реалности.

Михаил Иванченко (Wебтрибуне.рс)